На подгоричком гробљу Чепурци сахрањени су земни остаци Ивана Радевића, једног од шесторице српских младића које су убијени 14. децембра 1998. године у терористичком нападу у локалу „Панда“ у Пећи на Косову и Метохији.
Опело је у присуству родбине у гробљанској цркви Рођења Пресвете Богородице служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством Митрополије црногорско-приморске.
Иванови земни остаци су 1998. године сахрањени у родном граду, али је његова мајка Милена, којој су албански терористи пола године након тога догађаја киднаповали и убили мужа Богдана, одлучила да их пренесе и сахрани у Подгорици.
Митрополит Амфилохије је након опела рекао да се хришћани разликују од свих људи на земљи по вјери у живога Христа, васкрслога из мртвих и по вјери у васкрсење мртвих.
„То значи да Црква поштује вјечно људско достојанство. Зато када помињемо све оне који су се упокојили од Адама до наших времена, нарочито оне који су пострадали на правди Божјој, ми им пјевамо – вјечнаја памјат“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Објаснио је да је је људско памћење кратко, као и сам људски живот на земљи.
„И без обзира колико вољели оне које испраћамо, ипак су наше памћење и наша љубав проолазни и кратки. Само они које Бог запише у своју вјечну љубав, вјечан спомен, само они су истински вољени љубављу вјечном и непролазном“, казао је он.
„Ево данас ми овдје поново опојавасмо Радоша и Ивана, опојавамо и сјећамо се и Богдана и свих који су на Косову и Метохији пострадали од злочиначке руке, не само у наше вријеме него кроз вјекове. Ми им пјевамо: Вјечнаја памјат – да их Бог запише у књигу свога вјечно, непролазнога живота и у своје вјечно и непролазно памћење“, казао је Владика Амфилохије.
Владика је рекао да и Иван Радевић свједочи да је наш народ – страдални народ кроз вјекове.
„Ево већ 620 година, од косовског страдања, кроз вјекове је тај народ страдао. Добио је ту привремену слободу од 1912. па ту, да кажемо до 1941. године, јер већ Други свјетски рат је био поробљење. А и оно што је било после рата, није било избављење, него се наставио прогон и изгон људи са Косова и Метохије започез већ 1941. године“, казао је Владика.
Рекао је да послијератна безбожна власт није слушала ријеч Цркве Божје о томе проблему, тако да је то на крају довело до данашњег најновијег страдања нашег народа на Косову и Метохији.
„Многима се ни данас не зна ни гроба ни мрамора. Али једно је сигуно: сваки онај који је на правди Божјој пострадао – њега Бог памти и он се прибројава оним витезовима цара Лазара и Милоша Обилића, који су себе жртвовали за вјечно и непролазно људско достојанство знајући да је земаљско за малена царство, а да је небеско увијек и до вијека“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.
Митрополит Амфилохије се помолио да Бог уразуми свјетске моћнике да врате правду и за наш страдални народ на Косову и Метохији.
„Да схвате док је времена да Бог није у сили него у правди, као што је говорио велики светитељ Александар Невски. Они мисле да је Бог у сили. Та сила данас господари. Међутим, правда је она која држи земљу и градове, правда је она која коначно побјеђује, и они који се жртвују за правду Божју овдје на земљи“, поручио је Митрополит Амфилохије.
