На празник Светог Давида Солунског, 9. јула, када прослављамо чудотворне иконе Мајке Божије Одигитрију и Тихвинску, Његово преосвештенство Владика буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило, служио је Свету архијерејску литургију, у подгоричком храму Светог Ђорђа. Саслуживало му је свештенство овога древнога храма под Горицом: протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина цркве, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, протојереј Јован Радовић, јереј Блажо Божовић и ђакон Лука Павићевић.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава руковођен хоровођом, Снежаном Поповић.
На почетку беседе, Владика Кирило је заблагодарио Митрополиту Јоаникију на благослову да служи у овој древној светињи и позиву који му је упутио старешина цркве протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Пригодном беседом вернима који су испунили храм Господњи, обратио се поучном беседом, Његово преосвештенство Владика Кирило, осврнувши се на данашње Јеванђеље, где је указао – да чудеса која је Господ сотворио на људима, не би требала да буду извор наше вјере, мада је свакако утврђују.
,,Иако ми то називамо чудима, то би требале да буду нормалне пројаве наше природе; међутим, грехом првобитнога Адама, човек је изгубио пуну везу са Божанском природом“, нагласио је Преосвећени, додавши да су Свети оци говорили да је центар човековог духовног живота у срцу. Тако да је Адаму, првоствореном – ум пребивао у срцу и Бога је јасно видио, јер је био просветљен благодаћу.
,,Након грехопада се нарушило то јединство – ума, срца и воље, човек је постао располућено (шизофрено) биће тј. десило се расјеченије бића, које је Христос обновио, Својим Домостројем спасења“, нагласио је Преосвећени Владика у својој беседи у подгоричком храму и додао:
,,Оно што би требало да буде нормално за нашу природу – ми називамо чудесима; јер такви треба да будемо и у будућем животу – без болести, смрти и уздисаја.“
Владика Кирило је посебно нагласио да не треба да мислимо да смо ми већи од Јована Крститеља, (који је после посјечења сишао у Ад да проповеда своју мисију) већ да поимамо саму чињеницу да док је у том тренутку Христос говорио – он је био још увек војник који се бори за задобијања Царства небескога и управо стога је мањи од онога најмањега у Царству небеском.
,,Гранична личност која је стајала на граници закона и благодати је управо Свети Јован Крститељ, као последњи од Пророка и први од Апостола. Он је схватао да човек без Бога не може ништа добро да учини, као и да не може човек сам себе да спасе”, појаснио је Владика буеносаирески, казавши да таква грандиозна личност као што је био Св. Јован Крститељ је признао то себи и нама, те је позвао све верне да учине напор да ту благодат у нама коју смо добили на крштењу умножимо, те будемо достојни синови царства Христовог.
Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење и беседу Владике Кирила о важности молитве за хришћански живот и о условима који су потребни, да би она била дејствена у животима нашим.
Том приликом парохијани су имали прилику да Преосвећеном Владици поставе питања о духовном животу, на која је он са задовољством одговарао.
Потом су сестре Павићевић, Анастасија и Софија, отпевале две духовне песме.
Након одржаног слова Владике Кирила, старешина цркве, протојереј Мирчета Шљиванчанин захвалио се Преосвећеном Владици Кирилу на служењу у подгоричком храму у име свештенства и верног народа Божијег.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
