Школа вјеронауке из Кртола код Тивта посјетила Охрид на Празник Преподобног Наума Охридског
Са благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и надлежног пароха кртолског, свештеникa Александра Брашанца, организовано је поклоничко путовање школе вјеронауке из Кртола код Тивта древном граду Охриду – балканском Јерусалиму и Тирани.
Полазнике школе вјеронауке на путовању предводили су о. Александар Брашанац, Биљана Ивошевић и Александар Бринић, наставници О. Ш. „Бранко Бринић“ из Кртола. Ово поклоничко путовање древном Охриду, својим донацијама омогућили су: сестра Нада из манастира Светог Спаса, црква Свете Госпође на Кртолама, власница ресторана „Капернаум“ гђа Сања Рајковић, и власница виле „Кристина“ у Радовићима гђа Нада Ђурковић. Група је пристигла у Охрид на празник преподобног Наума Охридског, 3. јула 2014. године, и одмах отишла на поклоњење гробу преподобног Наума, у његов манастир на Охридском језеру, предвођена домаћином, Емилијом Богдановском. Ријека људи чекала је побожно да се поклони Светитељевом гробу и узме благослов.
Ако смо ишта урадили, ми смо као вјерници, и као полазници школе православне вјеронауке, донијели једну малу сузу која је канула у Охридско језеро, сузу за узајамно помирење и опраштање и поновно васпостављање црквеног јединства на просторима Републике Македоније. И то је наш мали прилог, прилог свих нас – једна мала суза, суза ових ученика, и молитва ове мале заједнице, овог малог стада, да се та мука, та тегоба, та тежина превазиђе, да се поново успостави црквено јединство нарушено расколом у Македонији.
На овом путовању земаљски смо били у Охриду, том балканском Јерусалиму, али срцем и душом смо били на небесима, били смо у простору надпросторном и времену надвременом. Из љубави према овом светом граду, у којем се налазе велике светиње, граду који је вјековима био центар духовности и културног наслеђа свеукупног Балкана, узео сам да прочитам дјеци један дио из познатог дјела нашег Владике Николаја, „Молитве на језеру“, и погледавши на плаветнило Охридског језера, осјетих као да смо се укључили у један времеплов, и вратили се у вријеме Светог владике Николаја, у вријеме које је некад давно прошло, али се осадашњило, ако је човјек у Богу.Једина рана коју смо осјетили на путовању, био је несређени црквени раскол, а све остало је била неописива духовна радост, радост коју смо осјетили прилазећи светињама, и цјеливајући их, и сусрећући се са људима, код којих смо само могли да видимо њихово огромно одушевљење. Доживјели смо топао пријем на сваком мјесту – нико нас није питао ни одакле долазимо, ни ко смо, ни шта смо, видјели смо само осмијехе на лицима људи, видјели смо лијеп пријем свуда, у дућанима, у граду, у црквама. Осјетили смо љубазност и велико гостопримство људи у Охриду.
Не може се обичним језиком описати сусрет са охридским светињама, нити то како су им дјеца приступала, и како су се молила. Сусрет ове дјеце са светињама Охрида оставиће јак печат у њиховим срцима. Имаће шта и о чему да причају својим вршњацима, и шта да им пренесу. Они су сад богатији за једно ново духовно искуство, и од сада ће се светиње Охрида преселити у нашу Црну Гору, у нашу малу парохију, у Кртоле, преселиће се у дјечија срца. Ми смо отишли Светом Науму у походе, а он, који не познаје вријеме и простор и границе, он ће бити са нама, и његов благослов ће нас пратити у све дане наших живота. Отишли смо из Охридa богатији са знањем да су светиње те које нас спајају, а не раздвајају.
У току посјете Охриду, обишли смо и остале светиње и знаменитости овог древног града: цркву Светог Климента, гдје смо цјеливали његове свете мошти, цркву Светог Јована Богослова – Канео, цркву Богородице Перивлепте, цркву Свете Софије, манастир Еразма Охридског, и многе друге. Посјетили смо чувене Биљанине изворе, крстарили бродом по Охридском језеру, пели се на Самуилову тврђаву, научили и пјевали охридске и македонске пјесме…
У повратку за Црну Гору, посјетили смо и новосаграђени храм Васкрсења Христовог у Тирани, узевши благослов и са овог мјеста.
Благодаримо свим људима добре воље који су омогућили да се предузме ово душекорисно путовање, за један дио полазника школе вјеронауке из Кртола. Благодаримо и професору Цетињске богословије и уреднику Катихетског програма Радија Светигоре, теологу Александру Вујовићу, и продуценту Бојани Пепић из Београда, који су био са нама током путовања, дијелећи радости и искуства са охридског путовања.
Дивно је било чути како се у Охриду каже „голем је Бог“, а ми бисмо на крају овог кратког љетописа школице вјеронауке из Кртола да кажемо: убаво и поубаво је било у овом светом граду Охриду, и заиста је „голем Бог“!
Молимо се Светитељима, Клименту, Науму, Еразму и Николају, охридским и свеправославним светитељима, да нас упућују на пут љубави, заједништва и јединства у све дане наших живота.
СВЕТИТЕЉИ ОХРИДСКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА СВЕ НАС!
Протојереј Александар Брашанац
