У зетском селу Бијело Поље данас је литургијски прослављена завјетна слава села, Свети мученици Кирик и Јулита.
Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, уз саслужење протојереја Игора Балабана и Предрага Катанића, јереја Златка Васића, Блажа Петровића, Крста Пламенца, Зорана Јовићевића и ђакона Зарије Вуковића.
Након прочитаног Јеванђеља сабраном вјерном народу ријечима бесједе обратио се архијерејски намјесник зетски, протојереј Игор Балабан.
– Многи се питају: какви сте ви то хришћани кад прослављате те људе и прослављате дане када су ти које ви волите страдали? Зашто се са тугом не сjећате њихових страдања, него тај дан узимате као празник? Ево и празник Светог Димитрија, коме је и посвећен овај храм, и он је исто био мученик. И дан када прослављамо његов празник, то је дан када је он страдао, није када се родио. А ми одговарамо на то: ,,Онај који се узда у овај живот, онај који се поузда само у оно што види око себе, да му је то све што има од живота, он може да прославља своје рођендане. Прославамо их и ми, али не тако као да је то једино што имамо.
Ми хришћани који вјерујемо у вјечни живот, ми прослављамо оне дане када су свједоци Христови посвједочили Христа својим животом, главу дали за Њега и кад су тиме ушли у живот вјечни. Многи су тако кроз вјекове пострадали. Овај Свети Димитрије у чијем храму се налазимо, он није био неки обичан војник. Његов отац је био заповједник Солуна! Велики војвода! Свега се тога одрекао и главу изгубио да би сачувао вјеру своју. И многи наши кроз вјекове. Тако многи не разумеју: „Зашто ви прослављате Видовдан? Ви сте изгубили ту битку.”
Пре свега не знамо ко је изгубио ту битку, а ко је добио, а није то толико ни важно. Али не прослављамо ми то! Прослављамо исто овако као што прослављамо ове мученике! Као што прослављамо Кирика и Јулиту, као што прослављамо мученике, као што прослављамо Светога Димитрија, Светога Георгија, као што прослављамо и многе друге, тако прослављамо и, на примјер, Светог кнеза Лазара и оне који су са њим пострадали: зато што су изабрали да изгубе главу своју, а да не изгубе вјеру!
Е, тако су и Кирик и Јулита данашњи изабрали да положе главу своју, а да се не одрекну своје вере. То је поука за читав живот свима нама. Јер ако смо хришћани, онда смо дужни да будемо и свједоци Христови, на свакоме мјесту и у свако вријеме, најприје својим дјелом, тако што ћемо бити часни и поштени, што се каже у народу, тако што нећемо никога закинути, тако што нећемо никога мрзјети, – закључио је отац Игор.
На крају литургијског сабрања освештани су славски приноси, те преломљен славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је Немања Поповић, а благослов домаћина за наредну годину примио је Срђа Кликовац.
На крају богослужења свештеник Бранко Тапушковић је честитао славу бјелопољском пароху оцу Блажу Петровићу и његовим парохијанима.
Заједничарење је настављено за трпезом љубави, коју је у славу Светих мученика Кирика и Јулите припремио домаћин славе Никола Поповић.
О.Б.
