У Великој Хочи обиљежена 27 годишњица од страдања Срба ораховачког краја; Из архиве Радија: Потресно свједочење Олгице Божанић о страдању породице Костић
У присуству свештенства, чланова породица, представника институција и удружења, као и око 200 људи, код споменика са 84 имена у Великој Хочи код Ораховца служен је парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000. године.
Парастос су служили парох великохочански Вуксан Костић, парох ораховачки Милан Станојевић и отац Кирило из манастира Дечани.
Посебан тренутак скупа била је „Заветна песма“ наставнице српског језика из Ораховца, Оливере Радић, коју је говорила тихо, али потресно, пред свима окупљенима.
У име Канцеларије за Косово и Метохију, Игор Поповић рекао је да су пострадали зато што нису желели да напусте своје домове, и зато што су били Срби.
У свом обраћању, Александар Мицић, председник Привременог органа општине Ораховац, истакао је да Хоча и Ораховац нису само места страдања, већ и живота и обнове.
Весна Бошковић, руководилац Групе за нестала лица у Комесаријату за избеглице и миграције, говорила је о болу породица које још увек чекају правду и истину.
Негован Маврић, из Удружења породица киднапованих и убијених, подсетио је на сваку жртву именом и презименом, и поручио да заборав не долази у обзир.
У тренуцима молитвене тишине, док су породице прилазиле споменику са цвијећем и свијећама, Оливера Радић је говорила:
Данас, из Велике Хоче, послата је порука – опроштај је могућ, али заборав не. Имена, лица и душе 84 мученика, и свих осталих несталих, чувају се кроз молитву, ријеч и завјет.
На тонском запису и фотографијама благодаримо Оливери Радић новинару и професору из Ораховца.
Текст: Радио Гораждевац
