У организацији Умјетничке колоније Даниловград, у Завичајном музеју, одржан је округли сто посвећен стваралаштву Ратка Вулановића, који је препознатљивим монументалним скулптурама помјерао границе уобичајеног уметничког израза. У разним материјалима проналазио је тишину, снагу, достојанство и глас времена.
“Његова дјела не говоре само о њему, она говоре о нама, о простору из којег потичемо, о историји, култури и идентитету који градимо и баштинимо. Данас, када се сабирамо овдје да разговарамо о његовом наслеђу, не чинимо то само из поштовања према једном великом умјетнику. Чинимо то и због одговорности – да његово дјело не остане затворено међу страницама каталога и галеријских зидова, већ да настави да живи да буде инспирација, да буде темељ нових визија. Био је стваралац који је у камену препознао вјечну снагу и обликовао га у дјела која и данас свједоче о његовом таленту и истрајности. Његове скулптуре красе Острожац у граду Цазину, Словењ Градец, Београд, Кикинду, Аранђеловац, Подгорицу, Будву, али и Даниловград. Раткова професионална достигнућа припадају не само црногорској већ и европској и свјетској културној баштини. Зато ћемо као локална заједница и даље пружати подршку очувању и промовисању његовог стваралаштва – кроз изложбе, публикације, едукативне програме и трајна обиљежја“, истакао је председник Општине Даниловград Александар Гргуровић.
Андрија Радуловић, пословни директор Умјетничке колоније Даниловград, поетски емотивно прочитао је ауторски есеј „Човјек од камена – Камени град“ посвећен Вулановићевом стваралаштву, које је постало дио историје умјетности овог простора.
„Свијет Ратка Вулановића је свијет фигура и облика од камена и у камену, моћних камених знакова који су живели у Никшићу пред манастиром, у Будви код Старог града, чинећи једну цјелину, док га нису срушили. Камени град је дисао са овим градовима, са Црном Гором. Камени град као Глас каменштака, глас побуњеника и зачуђеника, као глас пјесника и млаз свјетлости…. Бјеше то ђердан, бијела кула у коју смо бјежали, као у своју кућу, љубили и мислили, цртали и писали, спремали прве испите из живота и умјетности, пили рујно вино у потаји… И сад Никшићани кажу, идемо до Каменог града, иако су га срушили, али он живи у свијести грађана као нешто непоновљиво, важно, њихово, као што живи Његошева капела у свијести сваког човјека који воли поезију, који воли своју земљу и свога владику…. Јер као што ни рукописи не горе, тако ни истинска дијела се не могу збрисати,срушити, склонити…
То је већ запамћено. И живи свој други живот. Загранични живот… Религија Ратка Вулановића је камен, с којим се рвао као са Нехмејским лавом, дочекивао зоре и сњегове, туге и радости, провео читав свој стваралачки вијек. Градио је он свој Камени град да се види издалека и изван времена.
Има његових скулптура свуда по свијету, и у Нобеловој кући у Штокхолму… Цртао је и сликао је Ратко Вулановић, када се одмарао од каменолома, од градова и људи, од подвига и пораза. Прије неку годину имао је три изложбе Потрага за Итаком – радови у дрвету, Атлантида – запис живота у камену и Алтамира … И ту га је тешко копирати, готово немогуће“, нагласио је Андрија Радуловић, пословни директор Умјетничке колоније Даниловград.
Округли сто на тему стваралаштва вајара Ратка Вулановића окупио је његове пријатеље, ствараоце, умјетнике, професоре и историчаре уметности, који су говорили о његовом јединственом дјелу и утицају на регионалну и ширу уметничку сцену.
На Вулановићево стваралаштво осврнли су др Рајка Бошковић, мр Мирко Тољић, мр Луција Ђурашаковић, мр Наод Зорић, књижевник Будимир Дубак, историчарка умјетности Љиљана Караџић и мр Бранко Миловановић. Умјетничкој колонији Даниловград, учесницима округлог стола и РТНикшић посебно се захвалила његова супруга Оливера.
Ратко Вулановић иза себе је оставио импозантан стваралачки опус који критика оцјењује као спој архаичног и модерног. Посебно се издваја се Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, Камени град на Ади Циганлији и Никшићу, који је изазвао бурне полемике након уклањања 2008. године.
Извор/фото: РТНК
