Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је 9. октобра 2022. године светој Литургији којом је, у Саборном храму Светог Саве у Паризу, началствовао Преосвећени Епископ г. Јустин. Том приликом Његова Светост Патријарх је увео владика Јустина у трон архијереја Епархије западноевропске.
У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ западноевропски г. Јустин началствовао је 9. октобра 2022. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог Саве у Паризу.
Саслуживали су високопреосвећна и преосвећена господа архијереји европски Пимен из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, британско-скандинавски Доситеј, зворничко-тузлански Фотије, диселдорфски и немачки Григорије, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, далматински Никодим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хумски Јован и умировљени канадски Георгије; као и архимандрити Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије, и Атанасије – игуман манастира Старо Хопово, протојереји-ставрофори Никола Шкрбић, Душан Раковић и Јован Гарсија Касановас, ђакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Игор Вујисић и јерођакон Јустин.
Светој архијерејској Литургији молитвено су присуствовали високопреосвећена и преосвећена господа архијереји француски Димитрије из Васељенске Патријаршије; мадридско-лисабонски и администратор западноевропски Нестор, дубнски Јован, домодедовски Симеон и реутовски Јелисије из Московске Патријаршије; западноамерички Максим, изабрани јегарски архимандрит Нектарије, изабрани топлички протосинђел Петар; западноевропски и јужноевропски Јосиф из Румунске Православне Цркве, као и лондонски и западноевропски Иринеј из Руске Заграничне Православне Цркве.
Поред многобројног верног народа, светој Литургији присуствовали су и министар спољних послова г. Никола Селаковић, министар г. Ненад Поповић, амбасадор Републике Србије у Француској гђа Наташа Марић, амбасадор Србије при Унеску гђа Тамара Растовац Сиамашвили, директор Културног центра Србије гђа Натали Бељански, амбасадор Босне и Херцеговине у Француској гђа Бојана Кондић Панић и пуковник Жак Огар, носилац ордена Светог Саве.
Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Преосвећеног Епископа г. Јустина за Епископа западноевропског прочитао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, члан Светог Архијерејског Синода.
Животопис изабраног Епископа западноевропског г. Јустина (Јеремића)
Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу, определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети. Убрзо потом, на празник Благовести, монах Јустин је рукоположен у чин јерођакона у манастиру Крушедолу. После Богословије, коју завршава као најбољи ученик у генерацији, по препоруци надлежног архијереја уписује Московску духовну академију. Пред полазак у Москву, октобра 2002. године, у манастиру Великој Ремети је рукоположен у чин јеромонаха.
У току студија развија посебну љубав и знање из области Литургике, па је током четврте године студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, кроз коју је учио новорукоположене свештенике-студенте Типику и правилном савршавању иначе веома захтевних богослужења Руске Православне Цркве. Године 2006. завршава Духовну академију одбранивши дипломски рад на тему „Исихазам у српском монаштву у 13. и 14. веку“. У току студија, као најбољем иностраном студенту, додељена му је посебна стипендија из Фонда Патријарха московског и све Русије Алексеја Првог.
По повратку из Москве, 2006. године, причислен је братству запустелог манастира Старог Хопова на Фрушкој гори. Упркос тешкоћама, младости и неискуству успева заједно са братијом да обнови ту светињу, која је од Другог светског рата па до њиховог доласка била напуштена како у материјалном тако и у духовном смислу.
Са благословом Епископа сремског Василија и Светог Архијерејског Синода 2008. године је упућен на постдипломске студије на Богословском факултету у Атини, где је боравио до 2013. године, када по благослову Епископа западноевропског Луке и указаној потреби прелази у Париз. Служио је као парох у Лиону и Дижону, као и у парохији Светог Саве у Паризу. На Богојављење 2015. године одликован је чином протосинђела, а 30. октобра 2016. године је рукопроизведен у чин архимандрита.
Активно преводи текстове литургијске садржине са руског и грчког језика, од којих је неке обајвио у часописима Истина, Видослов и Српски Сион. Написао је Службу Светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком. Говори руски, грчки и француски језик.
На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном у Београду од 24. априла до 29. маја 2021. године изабран је за викарног Епископа хвостанског. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године изабран је за Епископа западноевропског.
Извор: СПЦ
