Школу вјеронауке у храму Светог Ђорђа под Горицом води вјероучитељица Надица Радовић, која иза себе има преко три деценије катихетског рада.
Како и сама каже, понекад јој се чини да је вјеронауку држала још од малих ногу и да јој је управо та врста мисионарског рада одредила живот.
Рођена је 1970. године у једном малом мјесту у околини Крушевца, у породици Николића. Отац јој је био појац у цркви, а прадјед је вјеру примио од Светог Владике Николаја. Иако је одрастала у времену доминантног атеизма, одрастање у породици црквеног духа омогућило јој је континуитет у вјери, што ће јој много пута касније у животу бити од помоћи. Посебно памти учешћа на Светосавским академијама, на које је водила и своје другаре из школе.
-Мој прадеда је веру примио од Владике Николаја, тако да сам имала тај један континуитет вере у породици, а у школи је била другачија ситуација. Међутим, ја сам носила са собом то што сам волела, а то што сам волела другима сам преносила тада у то време. Волела сам да идем на Светосавске академије, па бих рекла и другој деци и онда смо ишли заједно, нарочито ти одлични ученици. Тада је то било забрањено за те учитеље и сећам се да је учитељица једном рекла да је добила критике од инспекције што су наши ученици ишли на Светосавску академију. Али ја сам ишла, и та деца су са мном ишла и ето, тога се сећам из детињства, то је тај неки први детаљ везан за мисионарски рад, каже измећу осталог у Васкршњем разговору за Радио ”Светигора” вјероучитељица Надица Радовић. Комплетан разговор послушајте у прилогу.
