Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 30. августа, служио је Свету службу Божију у Манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила – Михољској Превлаци, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије, поводом васпостављања новог братства манастира на челу са новим игуманом, јеромонахом Василијем, доскорашњим сабратом манастира Подмаине, и васпостављања нове монашке обитељи на Драгаљу на челу са архимандритом Бенедиктом.
Након прочитаног јеванђелског зачала сабранима је бесједио јеромонах Рафаило (Бољевић) – игуман манастира Подмаине.
„У тајни Цркве треба да препознамо тајну нашега спасења, која је у тајни виђења Христа као нашег Спаситеља. Јако је важно да не потцјенимо ту истину, јер вријебају многе опасности, посебно је ово наше вријеме угрожено њима, да не разумијемо Цркву и њену мисију, и самим тим да уђемо у један озбиљан неспоразум са оним који јесте наше спасење – наш Спаситељ, наш живот. Зато је од огромног значаја да на прави предански, апостолски, светотачки начин уђемо у тајну спасења и да се спасавамо“, поучио је сабране о. Рафаило.
По његовим ријечима за такав приступ духовном животу унутар Цркве, потребно је да се стекну одређени предуслови – неопходно је да нам се отворе очи да бисмо видјели.
„Једно од првих и основних, темељних виђења онога који креће путем спасења, крећући за Христом као Спаситељем јединим, јесте виђење својега гријеха. Само онај који у свјетлости божанске благодати, који у огледалу лица Божијег и свијетлог зрачења Светог јеванђеља, види себе обољелог од гријеха, и то тешко и неисцјељиво, задобија оштрину вида, видећи само у Христу спасење и Спаситеља“, казао је, између осталог, игуман манастира Подмаине.
На крају Литургије Високопреосвећени Митропилит је благословио вјерни народ и представио новог игумана манастира Превлаке, а оцу Бенедикту додијелио напрсни крст, као симбол његовог животног пута.
Након што је своје архипастирско слово почео подсјећањем да је Господ дошао у овај свијет да изврши дјело спасења рода људскога, а када је проповједао своје Јеванђеље и чинио чудеса и многи народ кренуо за Њиме спреман да Му служи, Он рекао: Нисам дошао да Ми служе, него да служим и да живот свој полажем за ближње своје, Владика је казао да је повод данашњег сабрања изузетан, али да није једноставан ни за њега, ни за братство ове свете обитељи, ни за братство које долази, а ни за хришћане.
„Али потреба Цркве налаже да се живот њезин унапређује стално и сви смо ми дужни да се томе покоримо, и да у ту сврху уложимо све своје силе и напоре. Наш отац Бенедикт је велики градитељ, веома заслужан архимандрит у нашој Цркви. Не бих сад говорио много похвала за њега, јер то му неће бити на спасење, али морам да кажем, он нека ми опрости, да је показао велике дарове. Прије свега, он је наставио дјело свога духовника оца Саве схимонаха, који је био велики градитељ, велики ктитор и обновитељ, велики испосник, молитвеник. Интересантна личност, био је, рекло би се, потпуно прост, али био је мудар и просвећен од Бога. Он је започео и цијелог себе уложио у обнову манастира Подмаине“, бесједио је Митрополит и подсјетио како је тада изгледала та светиња, порушена, напуштена…
Обнову манастира Подмаине наставио је о. Бенедикт са великим умијећем, улажући велики труд и енергију и након што је обновио манастир и формирао братство, стигла је нова дужност да обнавља манастир Превлаку:
„Велики задатак, огромни! Дај Боже, да тај задатак испуни ова генерација или макар следећа генерација, али долази то вријеме. Отац Бенедикт је овдје учинио што је могао, доста је урадио. Најважније што је и овдје формирао братство, што је окупио много вјерних, али видио је да се не може без дозвола, одобрења власти, овдје радити, ово је стара светиња, а морамо да водимо рачуна да урадимо све како ваља и у складу са законом. Он није могао да се са тиме помири, па је наставио да гради и ствара. Колики су његови трудови на Паштровској гори, манастиру Рустову, посебно на Драгаљу,?! Али и на многим другим мјестима је стигао да помогне и обнови, да формира или братство или сестринство. Велики градитељ.“
Говорећи о великим изазовима на Драгаљу, са којима се о. Бенедикт срео, Митрополит је казао да је Бог дао да чим је кренуо да ради, нашао воду, што је велики Божији благослов за то мјесто које је било јако сиромашно и већ напуштено:
„Сада се вратио живот у то раније напуштено мјесто и сада, хвала Богу, тамо имамо породице и дјецу, школу и двије цркве, сестринство и монаштво, велики број вјерника. Наравно, о. Бенедикт не може а да не ради, па је многе послове покренуо, међу њима и винарију у Бери.“
Архиепископ цетињски је нагласио да о. Бенедикт сада има отприлике година колико је имао отац Сава кад је дошао у Црну Гору и обновио манастир Дуљево. Присјетио се и разговора о. Саве са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем када му је он заблагодарио на труду, а отац казао да је то мало и да би желио још нешто да учини за славу Божији, да обнавља разрушену светињу – манастир Подмаине. Са благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија о. Сава је започео обнову манастира Подмаине уз Божију помоћ, као и помоћ братије и људи, и отац Саво је окончао свој живот тако што се уградио у ту светињу. То је изузетан примјер који удивљује све јер, како је истакао, човјек није ништа стицао себи, него слави Божијој, радећи на своме спасењу и на спасењу својих ближњих.
У наставку Високопреосвећени Митропилит је истакао да ће од сада о. Бенедикт наставити своју службу у новом манастиру, који је до сада био скит, али је стекао услове да буде манастир управо благодарећи покретачком духу о. Бенедикта, који је радио на њему заједно са народом, са добротворима:
„Отац Бенедкт је ктитор тога новог манастира, од почетка, од темеља. Међутим, видимо колико је посла било на њему, и Драгаљ и Бери и Паштровска гора и Дупило у Црмници и Улцињ, а посебно манастир Превлака који захтјева да се човјек дужностима преда потпуно, до краја. Преоптеретио се мало отац Бенедикт, па смо разговарали братски и озбиљно два пута гдје жели – на Превлаку или на Драгаљ. Он је казао да би најрадије на Јовичне воде, а Јовичине воде су у склопу Драгаља, само што су мало посебно. И договорили смо се, и рекли смо да све оно што будемо могли, а можемо хвала Богу, а може и о. Бенедикт, а могу и добри људи, да ћемо помоћи ту нову светињу, тај нови манастир који од данас проглашавамо за самостални манастир.“
Појаснио је Владика да Драгаљ има, као и други манастири у Митрополији црногорско-приморској, тај статус јер има двије цркве, има конаке, гостопримницу, има вјерни народ који је ту дошао, коме се треба посветити. Подијелио је са присутнима Митрополит и своја размишљања, бригу – „хоћемо ли моћи да одговоримо потребама тих људи који су напуштили градове и дошли ту? Мора се о њима водити рачуна“.
„И отац Бенедикт, очигледно идућим стопама свога духовника оца Саве, иде на још један велики подвиг. Ми благодаримо њему на досадашњем труду, који је заиста велики, нећемо да говоримо о томе, Бог види, Бог зна, народ зна, људи знају. Нека га Бог награди за сваки његов труд и за све оно што је добро учинио за Цркву. Морам да кажем још једну веома важну ствар. Довели смо ученика оца Бенедикта, оца Василија из манастира Подмаине, који је дошао код оца Бенедикта и био у томе братству. Показао се као изврстан свештенослужитељ и духовник, организатор са дивним способностима, потпуно ненаметљив“, казао је Митрополит.
Говорећи о оцу Василију и његовој служби у манастиру Подмаине, о чему, како је истакао, најбоље може да говори отац Рафаило, садашњи игуман и духовник манастира Подмаине, Владика је нагласио да отац Василије не долази сам него са братством, због чега је изразио захвалност о. Рафаилу и братству те свете обитељи, јер то није лако.
„Хвала оцу Рафаилу који је благословио и братству које је прихватило, и с једне и с друге стране, да дођу овдје да наставе обнову ове светиње. Ми када говоримо о обнови, прије свега мислимо на духовну обнову, а она је овдје већ поодмакла. Овдје се свакодневно врши богослужење, овдје доста народа долази, овдје су проточиле мошти Светих новомученика превлачких и даће Бог, када се нека светиња духовно обнавља, да се она почне и у овома видљивом смислу обнављати. Потпуно вјерујем у то да ће ова светиња изнићи из дубина земље, али требаће много жртве и нове енергије да се уложи“, поручио је Митрополит.
На крају Митрополит црногорско-приморски је пожелио о. Бенедикту, који је кренуо у један велики подвиг, да Господ да снаге да до краја свога живота служи слави Божијој и у знак благодарности га одликовао најважнијим знаком наше свете вјере – Крстом Христовим, да му он дарује силу.
„Он је већ архимандрит, али чиме би га друго ја наградио осим крстом, молећи се Богу да га сила Часнога крста и Васкрсења Христовога обнавља и укрепљује у све дане живота његовога. Аксиос!“
Потом је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пожелио и новом игуману о. Василију да са успјехом настави обнову манастира Превлаке:
„Дај Боже, да он то успије! Али нека ништа не сумња, и ако не успије, само ако макар један корак напријед крене, доста је учинио, а даће Бог кад ми кренемо мало и Бог ће учинити много. Дакле, велика Божја милост је на овој светињи. О. Василије није тражио али добио је ту част, и добио много већу дужност него што је част, и требаће му много милости и благодати Божије, много помоћи Божије, а и ми сви да му се нађемо на помоћи и њему и његовоме братству и овој светињи. Амин, Боже дај. Аксиос!“
Весна Девић
