Svetom Liturgijom u Zavetnom hramu Oca Justina, čiji je jedan oltar posvećen njegovom nebeskom zaštitniku Svetom Justinu Filosofu, načalstvovao je Visokopreosvećeni Mitropolit dabrobosanski g. Hrizostom, uz sasluživanje Visokopreosvećenih Mitropolita kruševačkog g. Davida i australijsko- novozelandskog g. Siluana, Preosvećenih Episkopa velikobritansko- irskog g. Nektarija, mohačkog g. Damaskina (vikara Mitropolita Irineja) i domaćina Episkopa valjevskog g. Isihija.
Sasluživalo je brojno sveštenstvo iz više eparhija, uz pojanje ćelijskog sestrinstva i polaznika Škole crkvenog pojanja Eparhije valjevske i vernog naroda, pristiglog u Ćelije iz raznih krajeva Srbije, ali i van njenih granica.
Po blagoslovu načalstvujućeg Mitropolita Hrizostoma i domaćina Episkopa Isihija, liturgijsko slovo nakon jevanđeljske perikope prineo je Visokopreosvećeni Mitropolit bački g. Irinej, učenik Prepodobnog Oca Justina, čija je ličnost kao duhovnika i potonjeg arhipastira Srpske Crkve u mladosti građena upravo u Manastiru Ćelije.
Uputivši sabrane da se u današnjem danu, kao i svake nedelje, proslavlja Vaskrsenje Gospoda Hrista, niz svetitelja, među kojima i Sveti Justin iz 2. veka, filosof i mučenik za Hrista Gospoda, te Prepodobni Justin Ćelijski, novi filosof Duha Svetog, autor čuvene „Dogmatike“- filosofije Duha Svetog.
Bogoslovlje naše Crkve, naša vera, nije nikakvo ljudsko mudrovanje, religija koja ima raznih sastojaka od Boga i ljudi, a nekad i onih od nečastivoga, poučio je Mitropolit Irinej, nego blagodatna misao koja se nadovezuje na reč Božju, te se stoga nakon čitanja jevanđelja besedi i tumači reč Božja. Evocirajući uspomene na događaje od pre šest decenija, kada je prvi put došao u skromni Manastir Ćelije i prisustvovao Liturgiji koji je služio Sveti starac Justin, Vladika Irinej je kazao da je to „trebalo doživeti“ i to osećanje dele svi koji su prisustvovali njegovim bogosluženjima.
– On (Otac Justin) je služio Svetu Liturgiju i sva druga sveta bogosluženja smireno, ali je bio na neki način sav pretvoren u molitvu. On je imao blagodatni dar suza kao i mnogi među svetima, što čitamo u njihovim žitijima. Služeći, bio je sav u molitvi, sav u poletu ka nebu, sav sa Gospodom Kome služi i svetima Njegovim, koji saslužuju. Ali, kad dođe vreme propovedi, besede, on se pretvarao u gromovnika Iliju. Ne samo što je njegov glas je postajao moćan, nego je njegova reč tekla na način koji je u naše vreme skoro nezamisliv. Jedino je Sveti Vladika Nikolaj, čije su mošti takođe ovde u neposrednoj blizini, u Leliću, mogao da besedi na sličan način. On je od strane Svetog starca Justina nazivan Srpskim Zlatoustom – podelio je Mitropolit Irinej lični doživljaj propovedničke grandioznosti Ave Justina, koju su u ono vreme retki doživeli, budući da je bogoborno vreme mnoge odvratilo od Crkve.
– Otac Justin je živeo u nekoj vrsti izgnanstva, kazao je Vladika Irinej, istakavši velike zasluge sestara Ćelija što su ga, po blagoslovu blažene uspomene Vladike šabačko-valjevskog Simeona, primile pod svoj krov i omogućile da služi i ostavi za sobom dela koja danas nadahnjuju mnoge širom pravoslavnog, ali i inoslavnog sveta.
Time on, ocenio je bački arhipastir, svoj apostolski podvig nastavlja kroz svoja dela, što se videlo i nedavno kada je, po blagoslovu Patrijarha srpskog g. Porfirija iz svetogorskog manastira Vatopeda bio donesen Pojas Presvete Bogorodice i izložen vernom narodu na poklonjenje u Hramu Svetog Save u Beogradu. Ovoj relikviji poklonilo se 1. 238. 000 ljudi iz naše zemlje, ali i celog sveta.
To pokazuje, naglasio je Vladika Irinej, da je naš narod hrišćanski, pravoslavni narod i da vera nikad nije umrla u njemu, kao i da je sada preporođena, obnovljena i možda jača nego ikad pre.
– Jedna od najzaslužnijih ličnosti za taj duhovni preporod jeste Sveti Ava Justin Ćelijski – podvižnik, molitvenik, bogoslov i, kako bi se starinskim rečnikom reklo, „pečalnik“ naše zemlje i našeg roda. U mojim skromnim očima i mislima, pojava njega i pojava Vladike Nikolaja u našem narodu je veliki Božji dar. Verovatno izmoljeni od Svetog Save, svih svetih iz našeg roda i svih svetih uopšte – kazao je bački arhijerej u čast velikih bogoslova i podvižnika rođenih u Leliću i Vranju, a o kojima se danas zna u svakoj tački sveta.
– Njihova, kao i pojave drugih velikana naše Crkve, objašnjiva je samo kao dar Božji u vremenu kada je promisao Božja trebalo da pripremi duhovne lekove i protivotrove za otrov bezboštva, čiji su protagonisti sa zapada koji se i danas bore protiv Hrista, Njegove vere i jevanđelja, približio je Vladika Irinej fenomen velikih otaca Crkve u vremenu dominacije bezbožničkih ideologija, koje i danas postoje u različitim vidovima.
– Gospod naš je uvek sa nama, među nama i u nama. On je nisposlao Duha Svetog, ali i On Sam je tu kao Sveto pričešće, kao hleb i vino pretvoreni blagodaću Duha Svetog u časno telo i krv Njegovu. Mi se na svakoj Svetoj Liturgiji sjedinjujemo sa Njim na spasenje naše i oproštaj grehova. Iz Liturgije, tog iskustva izvire svako istinsko svedočenje naše vere i bogoslovlje. Zato je on (Otac Justin) bio kao Vladika Nikolaj, Sveti Sava i nebrojeni učitelji Crkve, veliki filosof Duha Svetog, jer se hranio živim Bogom,živeo Hristom i Duhom Svetim – zaključio je Mitropolit Irinej, uz molitve Gospodu da molitvama Prepodobnog Oca Justina, Svetog Vladike Nikolaja i, najvećeg u našem rodu – Svetog Save čuva ceo hrišćanski svet.
Nakon blagosiljanja slavskih darova, slavski kolač je prelomio Mitropolit kruševački g. David, čestitajući praznik svima sabranima. Na kraju molitvene svečanosti Mitropolit Hrizostom je izrazio radost proslavljanja Prepodobnog Oca Justina, velikog učitelja i oca, koji je, kako je rekao, svojim življenjem, trpljenjem i bogoslovskom mudrošću u svom vremenu bio savest ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već čitave Pravoslavne Crkve.
– Svako je hteo da čuje šta kaže Otac Justin Popović. Bio je prorok svog vremena, koji je upravo u ovom manastiru kao u pustinji vapio i molio se Bogu neprestano. Hrabrio je, iako je bio u velikim nevoljama od tadašnje vlasti. Ali, bio je toliko duhovno jak da nas je mnoge inspirisao i oduševio da i mi krenemo putem Svetog jevanđelja. On je bio svedok Hristov, Božji svedok u svom vremenu sa najvećim autoritetom- reči su divljenja prema ćelijskom starcu Mitropolita Hrizostoma, koji je kao mlad bogoslov, zahvaljujući učenim ljudima, spoznao veličinu duhovnika i naučnika koji je stvarao u drevnoj svetinji na obali Gradca.
– Blagosloveni smo mi koji smo ga poznavali. Imali smo sreću da se s njim dopisujemo, čak i da služimo s njim u Manastiru Žiča, kada je došao da poseti svog duhovnog sina Vladiku Vasilija Kostića. Danas se radujemo što smo imali tako velikog oca i učitelja Crkve… U 20. veku, najkritičnijem dobu, imali smo dva velika svetitelja – Svetog Nikolaja i Avu Justina, koji su svojim rečima i delima, svojim svedočenjm Boga, zaista srpski narod prolavili u 20. veku – poručio je Mitropolit Hrizostom, uz hvalu Bogu na takvom ocu Crkve, kome danas dolazimo u Ćelije da se poklonimo i zablagodarimo, njemu i ćelijskim monahinjama, što su istrpeli i sva iskušenja pobedili.
Zaključujući liturgijsko sabranje, Episkop valjevski g. Isihije je čestitao praznik braći arhijerejima, sveštenoslužiteljima i svima koji su danas u Ćelijama proslavljali Preopodobnog Oca Justina, čije su molitve Gospodu upravo odavde uznošene decenijama, u monaškom životu sa ovdašnjim sestrinstvom.
– Sabirao nas je (Ava Justin) onda svojim poukama i molitvama, a to čini još više sada, kada se prestavio Gospodu i kada ga je Crkva projavila kao svetog- kazao je valjevski arhijerej, blagodareći braći arhijerejima što su došli u Ćelije iz raznih krajeva sveta da uznesu molitve sa vernim narodom iz pravoslavnih zemalja u kojima se poštuje ime Prepodobnog Ave Justina.
– Svi zajedno činimo jedno telo, jednu Crkvu i Sveti Ava (Justin) nas nadahnjuje i rukovodi u ovim teškim danima. Da proslavimo dostojno ovaj veliki dan i da se u radosti duhovnoj i veselju sabiramo i na Blagovesti, i na ovaj dan i u ostale dane u ćelijskoj svetinji- poruka je Vladike Isihija prinesena u radosti nedeljnog dana, ove godine umnoženoj radošću proslavljanja bogomudrog propovednika i svedoka jevanđeljske nauke.
Praznična svečanost je zaokružena u manastirskoj trpezariji, gde je ćelijsko sestrinstvo ugostilo sve sabrane.
Izvor: Eparhija valjevska
