На Велику суботу служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа, којом је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски-намесник подгоричко-колашински.

Високопречасном проти саслуживала су браћа свештенослужитељи овог древног храма: протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина цркве, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, јереј Блажо Божовић и Лука Павићевић.

У току Литургије је по древној освештаној традицији обављено саборно крштење 10 катихумена, који су прибројани Цркви Божијој.

Током Светог богослужења на литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, праћени Немањом Кљајевићем, студентом Православног богословског факултета, у Београду.

Потом се поучном бесједом присутнима обратио началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић:

,,Овом светом службом смо обавили Свету литургију и поновили Тајну вечеру Господњу, а и окусили ону Тајну вечеру која нас чека у Царству небескоме“, подсјетио је отац, рекавши да је данас најсликовитије гдје се служи Света литургија.

,,Ми је служимо у празном гробу Господњем, јер тамо гдје је требало да буде смрт, нестанак, погибија, смрад… тамо је мјесто вечнога живота. Баш зато што тамо нема никога, а требао је да буде покојник и што избија свјетлост и што су анђели као становници Царства небескога испунили ту просторију, ми баш ту долазимо да окусимо вјечни живот“, нагласио је прота.

Отац је додао да је Васкрсли Христос изашао из гроба и да не чини чудо Васкрсења, да би смо се ми томе дивили, него је васкрсао и оставио празан гроб, да би ми у тај празни гроб ушли и причестили се, окусили вјечни живот који нам се даје. Овдје је отац направио паралелу са дјететовим боравком у мајчиној утроби, гдје је казао да као што је беби пупчана врпца веза за сљедећи живот, јер се кроз њу храни, тако и ми преко Свете литургије примамо вјечни живот, да кад дођемо тамо навикнути сретнемо се с Богом, Лицем к лицу.

У том смислу, појаснио је прота Гојко, Црква је оставила да се на Велику суботу, кад је гроб празан врши крштење оних који нису крштени.

,,Свијеће у рукама новокрштених су симбол Царства небескога које се не гасе, а та бијела платна/пешкири су симболи чистота њихових душа”, поучио је отац, додавши да смо зато ми велики – јер смо Божији. Јер за свакога од нас, живот је Божији дар.

Завршавајући своје обраћање, отац Гојко је пожелио да се обновимо и тако чисти останемо до Другог доласка Христовога.