На Велики петак, 3. маја у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужени су Царски часови са почетком у 8 часова.
У току јутра, дјеца која похађају школу вјеронауке при Саборном храму су фарбала и украшавала васкршња јаја.
У 15 часова свештенство Саборног храма је одслужило велико вечерње богослужење на коме је изнијета Плаштаница, Свето Јеванђеље и Часни крст из олтара у наос храма и положени су у Христов гроб – на Плаштаницу.
У 19 часова одслужено је јутрење Велике суботе, са пјевањем Статија у спомен Христовог погребења. Служили су протојереј-ставрофор: Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
На крају јутрења, са плаштаницом се кренуло у литију око храма.
Потом се сабранима обратио протојереј Никола Пејовић.
На почетку обраћања рекао је да је жртва Христова позив свима да мјера наше љубави буде мјера наше спремности да се жртвујемо за некога:
,,Ово су дани у којима Господ страда и бива попљуван и понижен не Својом кривицом, већ нашом кривицом. Ми Божанску љубав не можемо да сагледамо. Зато што смо немоћни да волимо брата свога кога видимо, да волимо своје дијете, свога родитеља, брата, сестру, пријатеља, нисмо спремни да учинимо мали корак за њега, а камоли да се жртвујемо. Зато је ова жртва Христова ради нас и нашега спасења – позив свима нама да мјера наше љубави буде мјера наше спремности да се жртвујемо за некога“.
Прота Никола је затим нагласио да не треба додатно девалвирати ријеч љубав, иако се она много користи у општем дискурсу, но, како подсјећа отац Никола, све је више примјера да је љубави има много на ријечима а мало на дјелу:
,,Немојмо да трошимо узалудно ријеч ,,Волим те“ јер то значи бити спреман дати живот за тебе, а ако то нисмо способни, хајде да не изговарамо узалуд ту дивну ријеч љубав за све и за свашта. Нарочито је данас девалвирала та ријеч. Прочитао сам скоро да је у Подгорици склопљено ове године 1000 бракова, а да је разведено 355! Гдје је ту љубав, гдје је поштовање, гдје је однос према светињи брака?! Како можемо да станемо пред лицем Господњим а да нисмо у стању да претрпимо онога кога смо ми изабрали, својом вољом?! Како да станемо пред лице Господње ако нам смета све око нас, ако живимо неморалним животом, ако отимамо, присвајамо оно што није наше. Ако јуримо за звањем и користи газећи по достојанству брата нашег? – Све је то Христос дошао да изобличи!“
,,Немојмо да смо само на ријечи хришћани, немојте да долазимо у Цркву да испуњавамо само спољашње заповјести, него крст Христов понесимо! Јер Бог наш није Бог који сједи и гледа са Небеса и даје заповјести и наредбе човјеку и товари на њега неке муке које не можемо да издржимо. Наш Бог је Бог који зна шта је људска патња, бол, туга, понижење, зна шта је и неправда и немоћ и наш Бог је све то побиједио и узео учешћа у немоћи нашој, туги нашој и смрти нашој да би ми узели учешћа у Васкрсењу Његовом“, закључио је отац Никола.
Борис Мусић
