Патријарх Порфирије: Смисао нашег постојања можемо пронаћи само у храму Божијем
У Осамнаесту недељу по Духовима, када молитвено прослављамо Светог Сергија Радоњешког, 8. октобра 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Сабора Светог Јована Крститеља у насељу Макишке терасе.
На почетку свете Литургије, Патријарх Порфирије је уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке извршио чин великог освећења храма, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
На светој Литургији, Патријарх Порфирије рукопроизвео је у чин чтеца Ђорђа Виленицу.
У беседи, Његова Светост је рекао да нема веће радости за једну заједницу, за један град, за једно село, за један део града, за неко насеље, од радости када се освећује место, када се освећује храм у којем ће се служити света Литургија празницима и недељом, у којем ће се Богу молити свештеник са својим народом свакодневно. Нема веће радости, а нема ни већег благослова од тога. Човек, то јест ми, свако од нас, има тело, јесте материјално биће, има своје спољашње материјалне потребе, а добио је од Бога и способности, да употребљавајући те своје способности може да одговори својим потребама да ствара, да гради, да стиче, да има где да смести своју главу и главе својих породица, да има шта да стави на трпезу, да може да се брине о своме телесном здрављу. И сви знамо да имамо те потребе, и сви знамо да имамо ту димензију свога живота и свога постојања. И то је Богом створено и дато, то је благословено. Ми хришћани нисмо људи који презиру спољашње, телесно, материјално, јер знамо да је наше тело, као и читава творевина дар Божији, али исто тако знамо, да све оно што ствара и све наше спољашње потребе и што градимо, изграђујемо, све то може бити благословено само на духовном корену, на духовним вредностима, на Јеванђељу Христовом, на заповестима Божијим, онда када је обасјано благодаћу Божијом, јер поред те телесне стране нашег постојања имамо и унутарњу и духовну страну постојања.
Знамо да понекад може бити да смо споља све уредили, да имамо довољно иметка, да имамо чак и дивну породицу и сагласје, слогу унутар породице и да смо здрави, а да у неким тренуцима и независно од тога код неких људи се појављује дубока празнина, дубоки немир. Дакле, ми имамо и своје унутарње, духовне потребе, имамо своје духовно биће. Као што постоје спољашње потребе, постоје и унутрашње, духовне потребе, а те духовне потребе нису тек психологије, нису ствар нашег расположења, него се тичу смисла нашег постојања, који је разлог и који је крајњи циљ нашег постојања и свега онога што је спољашње, а на то питање, на ту тему одговор можемо добити само у храму Божијем. Када се утемељимо, укоренимо у храму Божијем, у својој православној вери, у својој православној духовности, молитвом и духовним подвигом, онда ће и све оно што је споља, ако је хармонично, добити свој дубински, виши, узвишени смисао и циљ. Ако није баш онако као што смо желели, и то ће добити неки свој значај. Препознаћемо и у добру и злу присуство прста Божијег, благодати Његове, знаћемо да је Бог љубав и да нас Он руководи као мајка своје дете љубављу, на најбољи могући начин, онако како је најбоље за нас, баш онако како чине мајка и отац за своју децу, нагласио је Патријарх српски.
Извор: ТВ Храм
