Митрополит цртеж

Велимир Бато Влаовић: Морачком бесмртнику

МОРАЧКОМЕ БЕСМРТНИКУ

Јануар је мјесец био
И мраз љути гору стеже
А топли дом Радовића
Дјечјим плачем одлијеже

У Морачке тврде стране
Ђе Бадњаци српски горе
Славило се Бадње Вече
И пјевало све до зоре

Са огњишта Бадњаци су
Прва свјетлост и топлина
Огријали тек рођеног
Ћировога малог сина

Нема дана радоснијег
Домаћину од Божића
А још кад му Бог подари
Наследника, соколића

На дан Христовог рођења
Родио се и он исто
Зато су му нa крштењу
Надјенули име Ристo

Рођењем је предодређен
Да Христовим путем ходи
Да се бори за Крст Часни
И за живот у слободи

Духовну му снагу дају
Манастири Свети наши
Па одлучи једног дана
Да ће да се замонаши

Искушеник тад је био
Код духовног Оца свога
Код Јустина Поповића
Баш Јустина Ћелијскога

Пола свијета обишо је
Да би стеко више знања
Наслуш’о се и нагледо
Многих мука и страдања

Ни једно га не забоље
Ко страдање наше ново
Кад кренуше да нам отму
Метохију и Косово

А Влада је Црне Горе
Као да је туђа нека
Одлучила да нам узме
Светиње од памтив’јека

Донесоше срамни закон
У којему јасно пише
Да Светиње Православне
Не зову се наше више

О Владико, о Пресвети
Да те тада било није
Бог зна шта би с нама било
Да не позва у Литије

Колико је Православља
Још никада нико није
Оволики народ вјерни
Предводио у Литије

Са тобом смо побједили
И Светиње сачували
Ти се данас упокоји
А вјерни те народ жали

Звоне звона Православна
Тамјан дими, горе св’јеће
Добро знамо да без смрти
Ни Васкрса бити неће

Зато ‘оћу да зазвоним
По староме обичају
За спасење душе твоје
Да у вјечном буде рају

Кад потегох тешка звона
Цркве наше Светог Спаса
Не знам да ли да заплачем
Ил’ запјевам из свег гласа

Од радости и од среће
Јавља ми се јака жеља
Да запјевам јер добисмо
Још једнога Светитеља

Плаче ми се јер остасмо
Без најбољег међу нама
Па ми груди туга стеже
И срце ми моје слама

Жалимо те Свети Оче
Јер још си нам свима треб’о
Ми плачемо, али зато
Радује се данас небо

Одјекују брда наша
Јеком звона са звоника
Јер у вјечност испраћамо
Новог Божијег Угодника

На том путу у бесмртност
Куда твоја душа хита
Отац Момо Кривокапић
Чека свог Митрополита

Цетињски ће Свети Петар
И с њим Јеванђелист Лука
Повести те јер те чека
Испружена Бож’ја рукa

У Сабору Христовоме
Што царује небесима
Покрај Патријарха Павла
И за тебе мјеста има

Свети Божији Угодници
Ви који сте Богу ближе
Направите мало мјеста
Још Вам један Светац стиже

Ту у Царству небескоме
Наших Светих Апостола
Тебе чека мјесто твоје
Ту до Бож’јегa Престола

За живота земаљскога
Таква бјеше Бож’ја воља
Ти обнови и изгради
На стотине богомоља

А монаштва и свештенства
Никад није више било
Хвала Богу, хвала теби
Што се тако догодило

Ти обнови на Цетињу
Богословску школу стару
Омладину врати нашу
Вјери, Цркви и Олтару

Кад на замљи све заврши
Богу душу ти си пред’о
А земаљске гријехе наше
Опрости нам Свети ЂЕДО

Никад нећу заборавит
Августовску ноћ и зору
Сусрет твој и брата твога
Што предводи Црну Гору

Када Здравко Кривокапић
У загрљај теби паде
То библијска слика бјеше
Тако прави људи раде

Јер загрљај то је био
Двије сједе, мудре главе
За напредак и јединство
Наше Цркве и Државе

А онога тужног дана
Када смо те испраћали
Да у рајске идеш врте
Свети Оче сви смо знали

Читава је Црна Гора
Пуна туге, пуна бола
Испратила свог Владику
До небескoга Престола

Два су Петра вазнијела се
Сад је ђедо међу њима
Па од сада Црна Гора
Своја три Јерарха има

С тобом су се опростили
Сви образа што имаше
Али не и Предсједници
Државе и Владе наше

Док си био у постељи
Не дођоше да те виде
То о њима све говори
Требало би да се стиде

Ништа за то бесмртниче
То је одраз такве власти
Која влада тридес’ љета
Без образа и без части

Кад је било стани-пани
Љубише ти Свету руку
Треб’о си им, па дођоше
А сад осташе за бруку

Опростићеш ти и њима
Напад мржње и бијеса
Нијесу знали да те тако
Подигоше у небеса

У животу твојем часном
Од рођења па до сада
Владала је безгранична
Само вјера, љубав, нада

А последњу твоју жељу
Његошев Аманет давни
Испуниће вјерни народ
Црногорски, Православни

Капела ће васкрснути
Ђе је њено било мјесто
На највиши врх Ловћена
Црногорски то је Престо

Вјера наша у спасење
И молитве све су јаче
Бог нека ти душу прости
Свети Оче из Мораче

Из гробнице ђедо твоје
Изнићи ће ново цвијеће
Покољења молиће се
И воштане палит’ св’јеће

Пјеваће се ако Бог да
,,Онамо ‘намо за брда она“
А косовском Светом земљом
Дечанска ће звоњет’ звона

Света земља сад покрива
Гроб каквога ниђе није
Дон’јета из Јасеновца
С Косова и Метохије

Још ће Косовка ђевојка
По Косову јечам жети
Спавај мирно и спокојно
Неумрли Оче Свети

Мојдеж 7. новембар 2020.
ВЕЛИМИР БАТО ВЛАОВИЋ