Веселин Џелетовић: Зборник „Не дамо светиње“ представићемо у Црној Гори тамо гдје је и потекао; Одбраном светиња браћа у Црној Гори су одбранили и светиње на Косову и Метохији“
Стиховима његове пјесме „Не дамо светиње“, који су се нашли у истоименом Зборнику поезије, започели смо разговор са књижевником, витезом од пера и од Косова и Метохије, Веселином Џелетовићем. Зборник ,,Не дамо светиње“ ће, по ријечима Џелетовића“ бити представљен крајем овог мјесеца у Црној Гори, тамо гдје је и потекао: 22. априла на Жабљаку, 23. априла у Пљевљима, 24. априла у Никшићу и 25. априла у Будви.
Џелетовић каже да су у Црној Гори браћа и сестре дозволили да се донесе дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести то би се исто касније, по узору на Црну Гору, десило и на Косову и Метохији
Џелетовић је у наставку разговора говорио и о својој новој књизи ,,Небески аделфат“ (аделфат означава доживотно издржавање кога је манастир давао у надокнаду за поклон који му је дат у имањима или новцу).
Џелетовић је подсјетио наше слушаоце и на своју књигу ,,Последњи витез“ о витезу нашега рода Милошу Ћирковићу, коју је посветио нашем блаженог спомена Митрополиту Амфилохију, црквеним великодостојницима, свештенству и монаштву Српске Православне Цркве који су, у то вријеме, били на Косову и Метохији.
,,У својој новој књизи описао сам страхоте које су се дешавале у селу Бело Поље код Пећи. Милош Ћирковић остаће упамћен по оној својој реченици: ,,Ви идите ја нећу“ а цио роман прича је о огњишту које се не напушта. Задивљен сам улогом нашег свештенства у овом периоду. Остаће ми заувијек урезана у сјећању слика Митрополита Амфилохија, који, стојећи усправно, служи опијело у Белом Пољу, и не примјећујући метке који звижде око његове главе, док су војници КФОР-а залегли на земљу“- сјећа се Веселин Џелетовић.
Дјело по којем Џелетовића препознају је ,,Српско срце Јоханово“. Роман је писан по поеми која је настала по истинитом догађају, о Њемцу који носи срце Србина киднапованог на Косову и Метохији 1999. године који доживљава и своју екранизацију у филму ,,Жетва“ америчког режисера и сценаристе Пола Кампфа о трговини органима Срба на Косову и Метохији крајем деведесетих година прошлог вијека. Са снимањем се креће 20. априла а очекује се да задње сцене буду снимљене у јуну у Италији или у Црној Гори.
Џелетовић каже да је ,,Жетва“ борба за његов завичај. Видјели смо тизер за филм који прати дивна пјесма ,,Јечам жњела Косовка дјевојка“ а музику за филм је радио Горан Бреговић.
Потресну причу ,,Српско срце Јоханово“ Џелетовић је преточио најприје у поему а затим и роман.
,,Овај роман је плод једног сусрета. Лично сам упознао човјека који носи срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, 2004. године у вријеме када се још није говорило о трговини органима и када је све то за мене било непознато. Прича коју ми је испричао произвела је тако велики бол у мени, који је дуго тињао, да сам поему ,,Српско срце Јоханово“ написао за два сата. На молбу великог броја људи, који су на интернету прочитали поему, на основу ње сам написао и роман који је до сад доживио четрнаест издања јер су се за ову причу сва врата отварала и роман је сам налазио пут до својих читалаца. Ова прича је преведена на руски (три издања), италијански, грчки и јерменски језик. Истина је као вода која сама налази свој пут, нешто је увијек отварало та врата и тјерало да се та страшна истина о страдању Срба на Коосву и Метохији сазна“- каже Веселин Џелетовић.
Џелетовић каже да се на једној сахрани на Косову срео са човјеком који носи срце Србина.
,,У периоду од три године, колико је он долазио на Косово и Метохију да види дијете, ја сам водио разговоре са њим и испричао ми је цијелу своју причу. Тај Њемац је оболио од тешко болести срца и плус тога је имао увећано срце. Доктор му је рекао да му нема спаса и дао му двије-три године живота рекавши да му је једини спас да се уради трансплатација органа, што значи да се нађе неки донор за срце и упутио га хуманитарној организацији “Евротрансплант“ да тамо покуша да нађе донора за срце. Ту су му рекли да је последњи на листи чекања и да тек за неких двије године може наћи донора. Тада му је пришао један од седамдесет координатора који раде у тој хуманитарној организацији и рекао да срце може и да се купи. Не знајући о чему се ради он је пристао да купи срце и дао огромну суму новца. Операција и постопративни ток прошли су у најбољем реду. Јохан са новим срцем почиње нови живот, почевши да сања неке слике које никад раније није сањао. Због свега тога он је пожелио да сазна ко је тај човјек због кога је жив и који му је спасао живот. Јавио се оном координатору и добио име и презиме човјека са Косова и Метохије. (Изгледа да су Срби, када су били киднаповани из својих кућа, били приморани да потпишу папире да су донори органа, чиме су то Албанци покушали да све то уведу у легалне токове).
Сазнавши ко је човјек чије срце носи, он је кренуо пут Косова и Метохије да, с обзиром да је племићког поријекла и јако богат, понуди новац породици човјека због кога је жив. Отишао је до његове куће гдје је доживио онај преломни сусрет са дјететом Србина чије је срце сада куцало у његовим грудима. Много је заволио дјечака, толико да је када га је срео први пу, срце само хтјело да искочи из његових груди. И дјечак је много заволио Јохана. Након што је мајка дјетета извршила самоубиство, Јохан је добио необјашњив порив да усвоји дјечака, јер није могао да се смири док то не учини. Због свега тога Јохан Вагнер ми је и испричао ову истину. Међутин, стриц није желио да дијете да на усвајање иако је и сам много заволио Њемца, с образложењем да не жели да дјечак, као последњи представник њихове породице буде поунијаћен, да пређе у католике. На то је Њемац рекао да то није никакав проблем јер ће и он прећи у Православље што је и урадио. Тако је Јохан усвојио малишана“-прича Џелетовић.
Као што смо и почели разговор завршили смо га пјесмом Веселина Џелетовића ,,Небеска литија“ посвећеном блаженог спомена Митрополиту Амфилохију:
Притисну тама Метохију
мрак прекри Косово цело
и поље – непрегледно бело.
И тајац. Мук. Тишина гробна!
И страва нека тешка, туробна.
Гле! Заискри танани зрак!
И разби таму и црни мрак.
То нека душа к небу се вину
као да хита кроз љуту тмину!
Одједном заста. Ту негде горе
Лебдећи сија, као да чека
И уто, свуда, ко војска нека
Дижу се светла са разних страна
Од Пећи, Призрена, Газиместана…
Варничи небо док прима звезде
Које са земље хитају горе
То душе српске лагано језде
ко да би литију неку да створе.
Заклани Срби, бачени крај пута
Старице, старци, сиротиња љута
Дечица крхка смрсканог лица
Хитају к небу, брже од птица!
И круже, сјаје, сијају горе
као да неко сазвежђе творе?
И мрака неста! Тишина преста!
Та чудна светлост лагано крену
И дуго гледасмо силину њену.
Недуго потом, над Црном гором
Та светлост заста над покровом
Од сјаја наста капија нека
Као да својту са земље чека
И да јој путем светлосног сјаја
Отвори врата небеског раја
А тамо доле, блажено сија
душа и тело Амфилохија!
Њима се смеш и још их теши
Онај што њихове грехе прости
Који је скупљао њихове кости
Био са њима у најтежим данима
Опело држао и под рафалима!!!
Чекају светлo, најдраже чедо,
Да их пут неба поведе Ђедо!!!
Видео: Bandur Film
Фото: screenshot
