Византијско појање и византијски василевси вечерас отварају VII Фестивал “Ћирилицом”

Седмо издање Фестивала „Ћирилицом“ почеће вечерас, 23. августа у 21 час, концертом „Византијско појање“ на којем ће наступити појци Верица Ожеговић и Милица Алексић, а потом причом о византијским василевсима од Константина II Великог до Константина XI Драгаша, уз учешће Мираша Томовића, Душана Крцуновића и Бориса Брајовића.

Као жива умјетност која постоји више од 2000 година, византијско појање је значајна културна традиција и свеобухватан музички систем који чини дио заједничких музичких традиција развијених у Византијском царству. Истиче и музички побољшава богослужбене текстове, најприје Грчке православне цркве а потом и у црквама осталих православних народа у којима се то појање изучава и практикује. У Српској православној цркви оно се изводи превасходно на црквенословенском језику и нераскидиво је повезано са духовним животом и вјерским обичајима. Византијско појање увршћено је на листу нематеријалне културне баштине организације УНЕСКО.

На репертоару Византијског дуета у саставу: Верица Ожеговић – водећи, мелодијски глас и Милица Алексић – пратећи глас – исон, је неколико композиција које датирају из различитих периода развоја византијске музике. Од „Ниње сили“ која датира из 13. вијека, преко „Достојно јест“ древне пјесме у 1. гласу посвећене Богородици па до „Всјакоје диханије да хвалит Господа“ композиције из 19. вијека. А њихов наступ биће отворен са „Господи возвах“ и „ Да исправитсја“, као и сваки појачки „наступ“ на Вечерњем богослужењу у свим православним храмовима.

Ко су били византијски василевси? Како наводе историјски извори василевс је била титула византијских царева, почевши од 4. вијека па све до пада Византијског царства 1453.године. Према једном од основних принципа византијске царске идеологије, василевс је божји изасланик на земљи и, сходно томе, господар хришћанске васељене. Заштитна боја василевса је била пурпурна. Рађали су се у палатама од пурпурног мрамора, носили одјећу упадљиво љубичасто-црвене боје, која је давала могућност да поданици, приликом најважнијих хришћанских празника, лако уоче кључну фигуру – византијског василевса. Било је уобичајено да и саркофази у којима су почивали византијски василевси, буду израђени од мрамора пурпурне боје. Иначе, они су углавном сахрањивани у цариградској Цркви светих апостола, која је све до василевса Константина VIII служила као нека врста царског маузолеја.

Дугачка листа владара, који су се смјењивали од 324. до 1453. године, то јест од Константина II Великог до Константина XI Драгаша Палеолога, броји више од деведесет василевса. Међу њима је било великих и генијалних царева, али чињеница да је био последњи, као и његово држање током опсаде Цариграда, Констанина XI Драгаша (по мајци потомка лозе Немањића) претворило je у митску личност, односно у Бесмртног Цара, како га је назвао Доналд Никол, чувени византолог са британског Краљевског колеџа. Најпознатија легенда која се везује за Константина XI Драгаша је она о Мермерном цару која каже да Константин приликом посљедњег јуриша није погинуо, већ га је од смрти спасао анђео који га је успавао и претворио у мермерну статуу. Затим га је однио у пећину која се налази под Златном капијом да ту спава и чека да хришћани поново ослободе Цариград. Према овој легенди, он ће се тада пробудити и предводити их у завршној борби, послије чега ће ући у град кроз Златну капију, ону кроз коју су византијски цареви тријумфално улазили у град.

Фестивал „Ћирилицом“ се одржава у организацији Народне библиотеке Будве, Удружења издавача и књижара Црне Горе и Туристичке организације општине Будва, од 23. августа до 13. септембра, а биће реализован на Тргу између цркава у Старом граду. Сви програми почињу од 21 час и бесплатни су.

Директорица Народне библиотеке Будве Мила Баљевић казала је представљајући овогодишњи фестивалски програм да он представља сами врх који је та установа досегла у организацији културних програма у свом трајању од скоро 160 година: „Ми као организатори смо смјело одлучили да ове године фестивал продужимо са уобичајних двије на три недjеље, па ће публика 22 дана бити у прилици да присуствује нашим програмима. Овако богат програм је осмишљен у циљу да се афирмише културно насљеђе и са намјером да допринесемо бар, донекле реализацији најзначајнијег пројекта наше општине Будва – Бока, европска престоница културе 2028. године. Генерални покровитељ фестивала је ТО Будва која је препознала важност промоције ћириличног насљеђа без кога су историја Будве, Боке и Црне Горе незамисливи.”

На програму је шест позоришних представа, 16 књижевних програма: два симпозијума и округли сто, један филм, као и музички програм на самом отварању. У књижевном дијелу фестивала гостије пољска нобеловка Олга Токарчук, па је то уједно и најзначајнији књижевни догађај у Црној Гори овог љета. На седмом фестивалу Ћирилицом биће уприличене и двије аутентичне изложбе.

Када је позоришни сегмент у питању, директорица Народне библиотеке Будве је напоменула да је жена централна личност драмског програма.

„Управо је женски лик главно тежиште свих премијера које ће се играти ове године. Сукоб младе Гојковице и Виле је срж балета “Зидање Скадра”. Код плесне представе „Косара и Владимир“ је истинска тема пројекта бугарска принцеза Косара, њена љубав према дукљанском владару Владимиру, као и њена трагична судбина. Зора је у средишту бајке коју је написала Зорица Јоксимовић. Невјероватна авантура из пера будванске списатељице говори о тој дјевојчици и Змају, некадашњем принцу Илиру. Софија Љубиша ће бити највеће изненађење драме “Брод”, јер је она заиста фасцинантна личност о којој се јако мало знало. Она је један од три главна лика позоришне саге о породици Љубиша, коју фестивал реализује поводом јубилеја – 200 година од рођења браће Љубиша. Анђела Пећинар је главни лик драматизације књиге Не можеш побјећи од недјеље и биће посљедње фестивалске ноћи и свечаног затварања Фестивала Ћирилицом када се игра ова представа“, додала је Баљевић.

Извор: Народна библиотека Будве