У недјељу 21. по Педесетници одслужена је Света архијерејска литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је предстојао Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског г. Порфирија.
Преосвећеном Владици Илариону саслуживали су свештенослужитељи протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након читања из јеванђелског зачала које је говорило о Сијачи и сјемену свима сабранима се обратио Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион. Прича о сијачу и сјемену спада у једне од најљепших прича, а по смислу најједноставнијих за поимање, из уста Христових. Христос прво народу прича у загонеткама а тек после ученицима преводи (открива) скривено значење. На први поглед као да народу ни не жели да открије сакривено. Ријеч је о показатељу на који начин Бог дјелује у свету. Не у једном историјском тренутку него док је свијета и вијека у формама које су нам сада познате. Као да Христос препричава оно што Он Сам ради у додиру са народом тих неколико година, јер је на тај начин, сакривено у одајама пријемчивог (отвореног) срца, посађивао Своје ријечи. Заправо, Своје мисионарење (историјско кретање установом есхатолошког остварења Њим Самим) је преточио у причу, само јој је дао духовну (пневматолошку) конотацију (због чега прича и не бива одмах јасна ни народу ни ученицима).свима сабранима се обратио Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион:
,,Сабрасмо се на њиви Господњој, да би смо донели добар плод. Сама оваплоћена Реч Божија, Логос Божији који је постао човек, Господ наш Исус Христос, говорио нам је у причама, као родитељ, као онај који теши, као онај који поучава“. – рекао је Владика.
Владика Иларион је у наставку нагласио да примајући и подносећи искушења са добром вером стварамо предуслов да омекшамо огрубјела и отврдла срца, која могу примити и држати живу Ријеч Божију:
,,Хвала Богу, има људи који су као добри земљорадници, обрадили су и обрађују њиву свога срца, јер да бинаше срце примило то семе, оно мора да је меко и растресито, мора да буде обрађено, а та обрада је тешка, по некад и заболи, мора да се на неки начин измучи земља, да би се размекшала и да би могла да прими нешто друго у себе. Е то се дешава кроз искушења, насупрот ономе који одбија овај процес, онда остаје срце тврдокорно, али да би нам срце било меко, ми треба да примамо ударце у себе, али са добром вером, да прихватимо свога ближњега“.
У даљем излагању Владика је о истинској слободи и љубави какву посједују свети Божији људи:
,,Чули сте како апостол говори: ,,Ја законом закону умрех да Христом живим“. Поштујући закон, испуњавајући закон и испунивши закон, препунивши закон, ти умиреш закону, идеш на нешто што је више, ослобађаш се тог закона. Кад завршиш основну школу, поштујићи сва правила, нема потребе да враћати јој се и онда идеш даље. И оно што је било, остављаш иза себе. Тако нека би смо и ми били они који закон испуне и препуне и живе у простору слободе, где им не треба никакав закон, него их само љубав њихова и слобода учи шта треба да чине“.
,,То су они људи који своју слободу једним негативним префиксом одређују и не могу да чине зло. Кад је човјек толико слободан да је немогуће да сагреши, како то бива код ангела и код светих људи. Нека би смо и ми ишли тим путем, угледајући се на наше оце, на наше пастире, на нашега домаћина, Митрополита црногорско-приморског и Егзарха Свештеног Трона Пећкога г. Јоаникија који данас слави свој имендан – Светог Преподобног Јоаникија Великог“. – поручио је на крају свог архипастирског обраћања Епископ новобрдски г. Иларион који је овом приликом пренио благослове и поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
Борис Мусић
