Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, данас, 4. августа 2024. године, у шесту недељу по Духовима, када молитвено прослављамо Свету Марију Магдалину – Благу Марију, служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници, уз саслужење пароха црмничког о. Крста Пламенца, а у молитвеном присуству вјерног народа Божијег.
У архипастирском слову Владика Иларион је казао да је Бог створио свијет, али када је човјек, који је требало тај створени свијет да уведе у вјечно постојање, подбацио на том свом задатку, Господ је дошао из своје висине небеске, несазнајне и сјединио се са тварном природом. Онај неописиви постаде описив. Нестворени се сјединио са створеном природом, Божанска природа, како је казао Владика, сјединила се са људском природом онда када је човјечанство сазрело за такву велику тајну, јер није могао Бог то да учини без садејства човјековог. Зато је и цијелокупна историја човјечанства усмјерена ка Пресветој Богородици, која је представница цијелокупне творевине у тој великој тајни спасења, у том браку између нествореног и створеног, између Бога и створенога свијета.
„И ето нас данас овдје због тога што се то свадбено весеље Бога и створенога свијета наставља. Ова Света црква је мјесто додира Бога и свега створеног, Бога и човјека. И ми смо ту да бисмо цијелокупну творевину заједно са нама унијели и увели у заједницу са Богом, зато се и говори: Сами себе и једни друге, свеукупност наших односа, и сав живот свој, без остатка, да Богу предамо. И у оној мјери у којој човјек предаје свој живот Богу без остатка у тој мјери је човјек и слободан и срећан и радостан и спреман да прими благодат“, бесједио је Епископ новобрдски, појаснивши да то што ми осјећамо тескобу, што не знамо да се изборимо са различитим искушењима, то је само због тога што и даље имамо пристрашћа различита. Везани смо за овај створени свијет и то на такав начин да од њега очекујемо рјешење, њему нам је срце прионуло.
Бог жели да ми своје срце Њему дамо, а он ће да нам да све остало, да бисмо добили треба да дамо, да бисмо стекли и сачували своју душу треба да је дамо. То значи, поучио је сабране Владика, сва наша осјећања, резоне, ставове, мисли, све оно што сматрамо да нас чини људима у неком тренутку, треба Богу да принесемо да би Он својим огњем испитао шта је ту добро, па да оно што ваља засија још љепше и јаче, а оно што је непостојано да сагори у томе огњу. Такви су од почетка били следбеници Христови, таква је и светитељка коју данас славимо – чудесна жена која је следовала за Христом:
„Неки је зову апостолом апостолима зато што апостол је онај који је послан да благовијести. Апостолима који се беху закључали из страха јудејскога, опхрвани тугом због тога што наду њиховог спасења убише, како су тада вјеровали, њима јавља Света Марија Магдалина да је видјела празан гроб и појаву Анђела. И она доводи апостоле Петра и Јована и она се за њима поново надвирила на гроб, видјела је и Ангела који јој се обраћа, и што је најзначајније од свега, она су удостојила прва да види и васкрслог Господа, према ономе што нам Јеванђеља преносе.“
Подсјетивши да је Марија видјела Господа Христа, али да Га није тада познала, већ тек пошто је послије њених ријечи: Господине, ако си га ти узео, кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети, Господ ословио по имену: Марија!
„Као што су га Лука и Клеопа препознали када је преломио хљеб у Светој служби, Евхаристији, у којој га и ми препознајемо, тако Га и Марија, која је макар три године ишла за Христом, није препознала. И ту се збива једна тајна као да Бог Логос оваплоћени жели да каже и њој и свима нама, да ми треба да га препознајемо на тај чудесан начин Духом Светим. Тај Дух Свети, кога ће послати Бог у педесети дан по своме васкрсењу, Он нас уводи у пуноћу истине и било је битно да људи почну, чак и они који су Га знали за живота, да Га препознају на тај нови начин, јер морала је да се испуни та тајна“, рекао је Владика.
Христос је рекао Марији да Га се не дотиче још јер: Још нисам узишао Оцу мом и Оцу вашем. Требало је да се прво људска природа уздигне и да сједне са десне стране Бога и Оца, па онда да снисходи Дух Свети, да сиђе и да нас уводи у пуноћу истине.
„Зато Христос њој говори: да би ме имала још присније, да би имала ближе, пусти ме сада. Тако и ви, браћо и сестре, да бисте некога имали и вољели, пустите га понекад“, истакао је Преосвећени Владика, поучавајући да треба да се ослободимо сваке врсте посесивности било да су у питању родитељи, дјеца, пријатељи. Дакле пустити некад чак и оно најдраже, да би га имао, као што је и Марија Магдалина послушала и пустила Господа свога.
По његовим ријечима вјерни са различитих страна сабрали су се данас овдје у овој светињи, вођени на тајанствен начин Духом Светим да би видјели васкрслога и прослављенога Господа Исуса Христа, кога је Марија Магдалина видјела васкрслога, и да би Га као Лука и Клеопа препознали када се ломи хљеб.
„Нека бисмо и ми са сестрама овога Светога манастира, мати Лукијом и сестром Кикилијом, свакога дана прослављали Свету Марију Магдалину и у времену и у вјечности, а нека бисмо са њом гледали у вјечности лицем к лицу нашега Господа Христа заједно са Оцем Његовим, који Га рађа у вјечности и са Духом Светим који од Оца исходи. Амин“, казао је Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија.
Након што су благосиљани славски дарови, сабрање је настављено за трпезом љубави. Славске дарове поводом имендана је принела и монахиња Магдалина из манастира Орахово.
Домаћин овогодишње славе била је Марија Ћеранић из Подгорице, а за наредну годину кумство је преузела Александра Божић из Београда.
Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, данас, 4. августа 2024. године, у шесту недељу по Духовима, када молитвено прослављамо Свету Марију Магдалину – Благу Марију, служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници, уз саслужење пароха црмничког о. Крста Пламенца, а у молитвеном присуству вјерног народа Божијег.
У архипастирском слову Владика Иларион је казао да је Бог створио свијет, али када је човјек, који је требало тај створени свијет да уведе у вјечно постојање, подбацио на том свом задатку, Господ је дошао из своје висине небеске, несазнајне и сјединио се са тварном природом. Онај неописиви постаде описив. Нестворени се сјединио са створеном природом, Божанска природа, како је казао Владика, сјединила се са људском природом онда када је човјечанство сазрело за такву велику тајну, јер није могао Бог то да учини без садејства човјековог. Зато је и цијелокупна историја човјечанства усмјерена ка Пресветој Богородици, која је представница цијелокупне творевине у тој великој тајни спасења, у том браку између нествореног и створеног, између Бога и створенога свијета.
„И ето нас данас овдје због тога што се то свадбено весеље Бога и створенога свијета наставља. Ова Света црква је мјесто додира Бога и свега створеног, Бога и човјека. И ми смо ту да бисмо цијелокупну творевину заједно са нама унијели и увели у заједницу са Богом, зато се и говори: Сами себе и једни друге, свеукупност наших односа, и сав живот свој, без остатка, да Богу предамо. И у оној мјери у којој човјек предаје свој живот Богу без остатка у тој мјери је човјек и слободан и срећан и радостан и спреман да прими благодат“, бесједио је Епископ новобрдски, појаснивши да то што ми осјећамо тескобу, што не знамо да се изборимо са различитим искушењима, то је само због тога што и даље имамо пристрашћа различита. Везани смо за овај створени свијет и то на такав начин да од њега очекујемо рјешење, њему нам је срце прионуло.
Бог жели да ми своје срце Њему дамо, а он ће да нам да све остало, да бисмо добили треба да дамо, да бисмо стекли и сачували своју душу треба да је дамо. То значи, поучио је сабране Владика, сва наша осјећања, резоне, ставове, мисли, све оно што сматрамо да нас чини људима у неком тренутку, треба Богу да принесемо да би Он својим огњем испитао шта је ту добро, па да оно што ваља засија још љепше и јаче, а оно што је непостојано да сагори у томе огњу. Такви су од почетка били следбеници Христови, таква је и светитељка коју данас славимо – чудесна жена која је следовала за Христом:
„Неки је зову апостолом апостолима зато што апостол је онај који је послан да благовијести. Апостолима који се беху закључали из страха јудејскога, опхрвани тугом због тога што наду њиховог спасења убише, како су тада вјеровали, њима јавља Света Марија Магдалина да је видјела празан гроб и појаву Анђела. И она доводи апостоле Петра и Јована и она се за њима поново надвирила на гроб, видјела је и Ангела који јој се обраћа, и што је најзначајније од свега, она су удостојила прва да види и васкрслог Господа, према ономе што нам Јеванђеља преносе.“
Подсјетивши да је Марија видјела Господа Христа, али да Га није тада познала, већ тек пошто је послије њених ријечи: Господине, ако си га ти узео, кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети, Господ ословио по имену: Марија!
„Као што су га Лука и Клеопа препознали када је преломио хљеб у Светој служби, Евхаристији, у којој га и ми препознајемо, тако Га и Марија, која је макар три године ишла за Христом, није препознала. И ту се збива једна тајна као да Бог Логос оваплоћени жели да каже и њој и свима нама, да ми треба да га препознајемо на тај чудесан начин Духом Светим. Тај Дух Свети, кога ће послати Бог у педесети дан по своме васкрсењу, Он нас уводи у пуноћу истине и било је битно да људи почну, чак и они који су Га знали за живота, да Га препознају на тај нови начин, јер морала је да се испуни та тајна“, рекао је Владика.
Христос је рекао Марији да Га се не дотиче још јер: Још нисам узишао Оцу мом и Оцу вашем. Требало је да се прво људска природа уздигне и да сједне са десне стране Бога и Оца, па онда да снисходи Дух Свети, да сиђе и да нас уводи у пуноћу истине.
„Зато Христос њој говори: да би ме имала још присније, да би имала ближе, пусти ме сада. Тако и ви, браћо и сестре, да бисте некога имали и вољели, пустите га понекад“, истакао је Преосвећени Владика, поучавајући да треба да се ослободимо сваке врсте посесивности било да су у питању родитељи, дјеца, пријатељи. Дакле пустити некад чак и оно најдраже, да би га имао, као што је и Марија Магдалина послушала и пустила Господа свога.
По његовим ријечима вјерни са различитих страна сабрали су се данас овдје у овој светињи, вођени на тајанствен начин Духом Светим да би видјели васкрслога и прослављенога Господа Исуса Христа, кога је Марија Магдалина видјела васкрслога, и да би Га као Лука и Клеопа препознали када се ломи хљеб.
„Нека бисмо и ми са сестрама овога Светога манастира, мати Лукијом и сестром Кикилијом, свакога дана прослављали Свету Марију Магдалину и у времену и у вјечности, а нека бисмо са њом гледали у вјечности лицем к лицу нашега Господа Христа заједно са Оцем Његовим, који Га рађа у вјечности и са Духом Светим који од Оца исходи. Амин“, казао је Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија.
Након што су благосиљани славски дарови, сабрање је настављено за трпезом љубави. Славске дарове поводом имендана је принела и монахиња Магдалина из манастира Орахово.
Домаћин овогодишње славе била је Марија Ћеранић из Подгорице, а за наредну годину кумство је преузела Александра Божић из Београда.
Весна Девић
