“У унутрашњем преображају је циљ нашег живота, а то се остварује само у заједници са Црквом Божијом“, рекао је Владика Кирило у Лепавини.
Празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина свечано је, и уз учешће великог броја вјерника и поклоника са разних страна, прослављен, у четвртак, 28. августа, у манастиру Лепавина.
Свету литургију у манастирском храму посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му јеромонах Атанасије, свештеник Андреј Иваненко, јереји Радован Димитрић, парох копривнички, Бранислав Тодоровић, парох из Великог Поганца, Немања Ђурић, парох у Сиску, Стефан Максимовић, парох бјеловарски и ђакон Александар Миљановић из Загреба. За пјевницом је појао јереј Михаило Мајк Жикић, парох крижевачки.
У бесједи по прочитаном Јеванђељу Владика Кирило је рекао да се у овом празнику огледа судбина Цркве Божије, јер Пресвета ДЈева јесте симбол и личносно објашњење шта је то Црква Божија. Овај празник је посљедњи од дванаест великих празника којима се завршава годишњи круг богослужења, а он почиње са празником Рођења Пресвете Богородице у септембру и завршава се са Њеним Успењем.
„Господ у том годишњем кругу у којем нам кроз велике празнике, описује свој домострој спасења, али паралелно нам говори и о судбини људског рода, највише кроз личност Пресвете Богородице која је достигла највећу висину коју човјек може да достигне у овом животу, а онда је прослављена и на небу. Ми сигурно не можемо достићи тај њен ниво, али треба да се угледамо на Њу, да је подражавамо, да бисмо се у том подражавању и ми уградили у Цркву, чија је Она личност и симбол, у ту Цркву која се гради за Царство небеско, да будемо један њен дио. Овај Успењски пост, са његова два велика празника Рођење Пресвете Богородице и Успење Пресвете Богородице, показује нам циљ нашег подвижничког живота и награду коју ће Господ дати онима који испуњавају Његове заповијести“, рекао је Епископ Кирило, наглашавајући да нас Господ заправо позива на унутрашње преображење и на унутрашњу промјену.
„Треба у томе бити упоран, истрајан, треба у томе подражавати Цркву Божију, њене храмове, манастире и обитељи, иконе, којима је преображена, већ видљиво на неки начин, ова земља послије Христовог домостроја спасења. Преображен је живот човјечанства, и тај Христов долазак у тијелу је итекако утицао на све дјелатности. Дакле, у том унутрашњем преображају је циљ нашег живота, а то се остварује само у заједници са Црквом Божијом. Нема ниједног другог рјешења осим Христа, а то нам показује и смирени живот Његове Мајке која није много говорила, свега неколико ријечи је остало записано, али је Она слагала све ријечи Божије у срцу свом“, навео је у празничној бесједи Владика Кирило.
Истакао је да је смрт наш непријатељ, али да нас је од ње избавио Господ својим васкрсењем.
„Они који окусе то раздвајање душе од тијела, и највећа рођена од жена – Богородица, је то искусила, али је та њена смрт била свега три дана безболна. Њен син, како то видимо на иконама, је узео њену душу, апостоли су погребли њено тијело. Међутим, апостол Тома, који је увијек каснио, је хтио да целива тијело Пресвете Богородице, али Ње тамо није више било. Она се јавила апостолима у тијелу лебдећи у ваздуху, јер ће тијело послије васкрсења бити подложно духовним законима, неће нас више вући та тјелесна тежина него ће бити покорено духу“, рекао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, у Лепавини.
Након опхода око цркве и благосиљања славских дарова заједничарење је настављено уз традиционалну празничну трпезу коју је лепавинско братство припремило за све који су се тог дана нашли у овој светињи. А, у Лепавини се за Велику Госпојину окупе вјерници из свих крајева Хрватске, али и Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Аустрије и Њемачке.
Н.М.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
