Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило служио је Свету литургију на празник Светог пророка Илије Тесвићанина у Манастиру Светог Илије на брду Волујица код Бара. Саслуживали су му намјесник барски протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Александар Орландић и ђакон Горан Груловић из Епархије сремске… На литургијске возгласе одговарао је призренски богослов Никола Зековић.
Преосвећени Владика у својој бесједи, изговореној прије причешћа вјерних, говорио је о животу Светог пророка Илије, једног од највећих пророка и живих свједока истинитога Бога, како каже Владика, који нас и данас подсјећа на то да никада не требамо да се клањамо идолима овога свијета, него да једино одајемо обожавање истинитоме Богу.
„Наша цивилизација се клања разним идеологијама, техничком напретку, телевизији, радију, интернету, вјештачкој интелигенцији и не знам чему још. Није зло у стварима, него је зло у злоупотреби тих ствари. Дакле, ако се нека ствар употребљава на добро, то је све у реду, али ако човјек да повјерење створењу руку својих, онда тиме он оступа од Божијег покровитељства. Ако је човјек данас у току дана провео 7 сати на интернету, на друштвеним мрежама, гледао телевизију, а молио се Богу само пола сата или пет минута, или се чак и не сјети да се помоли или прекрсти у току дана, што то онда значи драга браћо и сестра? Значи да се тај човјек узда у дјела руку својих, да тамо тражи неки своју пут, неки свој живот, а неће да се обраћа и да сваки дан благодари Богу за сваки дан што му је Бог дао, за живот који му је дао, за породицу, за кућу, имање…. Све треба благодарити истинитом Богу, који је дародавац свих добара, а оно што је најважније, који је извор живота. Зашто се обраћамо у безводним бунарима, када имамо извор живота, а то је Христос Бог наш, који је увијек присутан са нама, нарочито на оваквим дивним сабрањима.“
Затим се Владика осврнуо на прослављање десетогодишњице освећења Манастира Светог Илије на Волујици. Говорећи о првим годинама живота овог светог храма и самом његовом освећењу од стране блажонопочившег Митрополита Амфилохија, он је казао да у првим годинама није учествовао у молитвеним сабрањима храма због обавеза у Аргентини, али да задњих неколико година види напредак ове светиње.
„Некада није било ни пута, па су ту људи сав материјал износили на леђима из пристаништа, да би саградили овај храм и показали чврсту вјеру и љубав према Богу и Светом пророку Илији Данас имамо чак и асфалтни пут, и можемо доћи до ове горе Светог Илије, горе преображења, да бисмо и ми своју душу очистили од гријеха, преобразили се учествовањем у заједничкој молитви. Ми се заједнички спасавамо, треба да помажемо једни друге, да живимо у љубави и да идемо путем Христовим, како нас на то учи и Свети пророк Илија.“
На крају је Преосвећени Владика пожелио срећну славу монахињама Марији и Марти, свим парохијанима и свим свечарима.
По завршетку Свете литургије приступило се освећењу славског колача и славског жита које су ове године, у своје име и у име својих породица, а у славу Бога и у част Светог Илије, принјели кумови славе Мишко Јовићевић и Срђан Влаховић. Славу су за идућу годину преузели Веселин Драшковић и Никола Ковачевић.
Отац Слободан се на крају обратио вјерном народу, заблагодаривши Богу на, како је рекао, овако лијепом сабрању. Он се осврнуо на историјат овог храма од његових најранијих дана, па све до данас, када се може асфалним путем стићу у ову светињу. Захвалио се свима који су учествовали у изградњи, извињавајући се ако некога прескочи, јер како каже, нико од донатора, нити оних који су помагали, неће бити заборављен пред престолом Господњим.
„Оно што посебно морамо истаћи и мислим да је то некако и Господу и Светом Илији био најугоднији дар овој светињи, јесте велика жртва и љубав наше дјеце, полазника школе вјеронауке из Бара на челу са њиховом учитељицом попадијом Славицом Орландић. Они су почетком ове године око Божића припремили један Божићни базар и предходних мјесец-два дана припремали своје ручне радове и разне украсе поводом Божићних празника, и то су у седмици око Рождества Христовог продавали у Саборном храму. И они су од тога свога рукодјеља скупили 8000 евра. И тај су свој дар донијели овдје сестрама у манастиру, и он је уграђен у овај пут који нас доводи до ове светиње.“
Сестре из манастира су на крају подијелиле пригодне поклоне донаторима.
Сабрање је настављено у порти храма.
Текст/фото: Дејан Вукић
