На Жабљаку је, у уторак 29. јануара 2019, у сали Центра за културу, одржана Светосавска академија, коју је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а присуствовао јој је, заједно са бројним Жабљачанима, предсједник Општине Веселин Вукићевић.
Бројну публику, учеснике програма и госте из Митрополије црногорско-приморске и Епархије милешевске, поздравио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући Светосавску свечаност и велики јубилеј – осам вјекова од оснивања Српске Православне Цркве.
Тај догађај је, по Владикиним ријечима, најдубљи ослонац наше историје без којег се не може замислити цјелокупно дјело Светог Саве.
„Све што је Свети Сава чинио на просветном, културном, законодавном и плану обједињавања свог народа, све се то сажима у оснивање Цркве. У Никеји је Сава хиротонисан за првог архиепископа српског и добио благослов да оснује самосталну Цркву у српским земљама. Дошавши у отаџбину преузео је велико дјело оснивања епископија и, на подручју данашње Црне Горе, основао три епископије Зетску, Будимљанску и Хумску“, казао је Владика Јоаникије.
Жабљак је у то вријеме, подсјетио је Епископ, припадао Хумској епископији, а Будимљанској је сједиште било гдје и данас, у манастиру Ђурђеви Ступови.
„Савини ученици су били светогорци и духовници из манастира Студенице, гдје су се предходно обучили духовности и писмености, упознали православну теологију и оспособили се за велико дјело апостолске службе. Из првобитних 11 епископија наша Црква се разгранавала кроз вјекове и данас их има 38. Није довољно имати само структуру институција у држави или Цркви, него тим институцијама треба дати живот, дати душе, жртве, љубави, а то не може без праве истинске вјере“, рекао је Преосвећени Епископ.
Нагласио је да се култ Светог Саве у Црној Гори није никада увозио однекуда. Он се овдје развијао исто као што се развијао у Србији и Босни.
„Овдје је он свијетлио духовношћу и културном кроз све вјекове. Велика је традиција светосавске писмености, освједочена кроз наше највеће светиње, манастир Морачу, цркву Светих апостола Петра и Павла на Лиму, Ђурђеве Ступове, Цетињски манастир, Пивски манастир и све остале светиње. То нас је и одржало до дана данашњег. У школству књажевине Црне Горе, када је Црна Гора достигла највећи степен свог угледа у новије вријеме, постојали су предмети српски језик, српска историја, вјеронаука. Сви ти предмети изучавали су дјело Светог Саве, а и сам краљ Никола пред крај своје владавине написао је опширну химну посвећену Светом Сави“.
„То морамо да знамо у овим данашњим временима када се све искривљава намјерно, ненамјерно, због незнања, због заборава, врло често има и лоших намјера. Треба да знамо гдје смо и да не обраћамо много пажње уколико идемо правим путем, све ће то друго отпасти и проћи као магла“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Светосавску бесједу изговорио је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Методије, који је казао да је Свети Сава наш идентитет, основна вриједност и темељни смисао.
У културно-умјетничком програму учестовали су: Београдски мушки хор, којим диригује ђакон Владимир Руменић, гуслар Горан Перовић Цуца, ученици Средње школе „17. септембар“ из Жабљака, етно-појац Јелена Ристић, Гусларско друштво ,,Војвода Момчило“, а срдачним аплаузом публика је подравила наступ најмлађих, сестре Катарина и Мартина Вуковић, одрецитовале су пјесму посвећену Светом Сави.
