Његово преосвештенство Владика диоклијски г. Пајсије служио је у Цетињском манастиру Вечерњу са изношењем плаштанице уз молитвено присуство Његовог високопреосвештенства Митрополита Јоаникија.
Бесједом након службе вјернима се обратио Владика Пајсије рекавши да је ово недјеља страдања нашег Бога Исуса Христа који је од вјечности постојао, али се у одређено вријеме оваплотио и постао и истинити човјек, а све ради нашега спасења.
„И том догађају страдања нашег Бога свакако да је претходило неклолико такође важних догађаја. Наиме, у Свету и Велику сриједу, један од ученика Христових по имену Јуда договорио је са старјешинама јудејским да изда свога учитеља, одредивши притом и цијену 30 сребреника. А у Свети и Велики четвртак Господ наш Исус Христос је заповиједио својим ученицима да уготове законску Пасху да је једе са њима на којој је установио и Свету тајну евхаристије преломивши хљеб и осветивши вино и заповиједивши њима, али и свима хришћанима до данас да то чине у Његов спомен да од хљеба једу и да од чаше крви Његове пију. И одмах, након ове Тајне вечере Христос је пошао са двојицом својих ученика на Маслинску гору и молио се Оцу своме не да оне које воли узме са земље него да их сачува од злога и да нико од оних који су повјеровали у Њега и којима је Отац Његов оставио не погине него да има живот вјечни. И одмах, након те молотве у рано јутро стигао је већ Јуда са старјешинама јудејским и ухватили су Христа и у петак рано ујутру су судили му и осудили га на смрт захтијевавши од тадашњег Римског намјесника за ту област да га погуби распећем на крст што се и догодило и уистину страшан је данашњи дан“-поучавао је Владика.
Епископ диоклијски, да би нам приближио све што се догодило у данашњи дан, направио је поређење Бога нашег са човјеком часним, славним и богатим који је одгајао своју дјецу, а која су га у једном тренутку напустила и кренула злим путем. Тада је тај човјек, како је навео Владика Пајсије, оставио сву своју славу, част и богатство и кренуо да своју дјецу врати себи. Али, дјеца га нису препознала ни као оца ни као пријатеља него су му се наругали , били га и на крају распели на крст. Тако су и људи које је Господ створио да изобиљују у свему, Господа шамарали, пљували, ругали му се и на крају га распели на крст. А Господ је на то узвратио животом вјечним и опроштењем гријехова.
„Стога овај данашњи дан није дан да се много говори него да созерцавамо Божију доброту, да созерцавамо Његово смирење и Његову љубав према нама и да угледајући се на Његову љубав и Његову доброту преображавамо своје биће, а Богу нашем чијом раном се ми исцијелисмо нека је слава у вијекове вијекова. Амин“ – закључио је Владика Пајсије.
Лана Остојић
