Његово преосвештенство Епископ диоклијски Г. Пајсије, викар Митрополита црногорско-приморског, служио је Заупокојену архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу над одром новопродстављеног острошког монаха Наума Петровића, у понедјељак 21. јула, на празник Светог великомученика Прокопија.
Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије са сабраћом јеромонасима: Романом, Николајем и Натанаилом; игуман Манастира Пива јеромонах Јефтимије, игуман Манастира Доњи Брчели јеромонах Никон, настојатељ Манастира Дајбабе протосинђел Владимир; протојереји: Јован Пламенац барски парох, Славко Обрадовић из Ваљевске епархије, Бојан Радуновић зетски парох и ђакон Огњен Боричић.
Литургијском сабрању над одром новопредстављеног монаха Наума присустовали су чланови његове свјетовне породице, бројно монаштво и свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
– Нека буде покој души новопредстављеном монаху Науму, да му Бог опрости сваки гријех и да га настани у Царству небеском, а његовој породици, његовим ближњима и најмилијима, да Бог да утјеху и радост. Амин Боже дај – поручио је Преосвећени владика Пајсије на крају Литургије.
Епископ Пајсије потом је на манастирском гробљу са саслужитељима служио опијело новопредстављеном монаху Науму у присуству бројног свештенства, монаштва и вјерног народа.
Обраћајући се сабранима, Владика Пајсије је казао да нас природа учи и подсјећа на саму себе, да је све на овоме свијету пролазно.
– И баш онда, када и онај цвијет достигне да буде најљепши, управо тада почиње и његов пролазак и нестанак са овога свијета. И када на овоме свијету би то било све што постоји, онда ваистину ништа не би имало смисла. Међутим, Бог је и на овоме свијету оставио острва спасења, Цркву Његову која улива наду и живот свему што живи на земљи. Исто тако, када човек некрштен и који не вјерује умре, нема веће туге на овој земљи. С друге стране нема веће радости, него када неко живећи са вјером у Бога,надајући се у милост и љубав Његову, проводи овај живот, и труди се да испуњава све оне Његове заповијести колико год то његове силе дозвољavaју. Данас ми испраћамо таквог једног човека, нашег вољеног брата, монаха и сабрата ове свете обитељи. И с једне стране жао нам је што нас је напустио, због тога јер је његов живот међу нама био благослов Божији. А са друге стране његова кончина је радосна, јер је цио свој живот посветио Богу, и трудио се да свака његова мисао буде упућена Богу, и да молитва из његовог срца никада не престаје – рекао је Владика Пајсије.
Он је са сабранима подијелио и сјећање на монаха Наума, кад је као студент долазио у острошку светињу.
– И сам се сјећам док сам био студент и долазио овдје на послушање у манастир Острог, и данас се сјећам како је он увијек стајао, као да стоји пред лицем Божијим. Сваки покрет је имао страх Божији, али не само страх, него и љубав, и све оно што је чинио, одисало је том љубављу, искреном љубављу, према Богу и према Његовим заповестима. А осим тога и свака његова ријеч је била умјерана. Није било ниједне сувишне ријечи, нити непримјерене. И још тада сам и сам гледајући како он богобојажљиво и побожно живи, дивио се какви све монаси и служитељи Божији на овоме свијету постоје. А Бог нас је благословио што он није био ни на Светој Гори, ни у Светом Граду, и на другим мјестима гдје живе многи подвижници, него је био овдје, близу свих нас. Због тога ми данас искрено молимо Бога да све оно што је он свјесно или несвјесно сагријешио, да му Бог опрости и да га у насељима праведних настани и нас удостоји да се тамо опет састанемо и да Божије име славимо – поручио је Владика Пајсије.
Острошки игуман Сергије подсјетио је да су почивши о.Наум и о.Климент некадашњи острошки сабрат који је данас међу осталим служио опијело, заједно замонашени на празник Ваведења Пресвете Богородице 2003. године, а да ће монаху Наума четрдесетница бити на празник Успења Пресвете Богородице.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ОЦУ НАШЕМ НАУМУ!
