Митрополит је много пута био на Косову и Метохији, много пута нам је дао подршку. Кад год је могао долазио је. Чуо сам данас овде у Подгорици и на Цетињу нешто лепо: Ако је Владика ишта више волео од Црне Горе, то је Косово и Метохија. А то је због косовско-метохијског завета Светога кнеза Лазара, због нашег определења. Изгарао је. И заиста, ево, данас га сви испраћамо са сузама, али са једном тихом радошћу да испраћамо праведника, да га испраћамо међу свете који су близу Господу и са вером да ће он с неба да нам буде још већи молитвеник и заштитник. Некако смо сад сигурнији јер знамо да нас неће заборавити, да нас неће оставити, знамо да онај жар и љубав које је имао на земљи да ће још бити виши сада када је он близу Господа и да ће његове молитве да нас одрже и да нас укрепе и да нас спасу.
Косово треба живети. Јеванђеље треба живети. А Косовски завет се темељи на Христовој жртви, на Аврамовом завету Богу, на љубави која не зна за страх, за границе. Митрополит је живео Косовом и зато је његов пример, његов узор, нама толико значајан и важан. Имамо њега који није само говорио о Косову, него је живео Косовом, зато што је имао Христа у Себи. И ми управо на Косовском завету полажемо свој животни испит. То је наше определење. Јесмо ли за Христа, за истину, за правду и за живот, или смо за нешто друго, пролазно које обично људи овога света више вреднују од тога. Ето, то је био наш Митрополит Амфилохије, који је оставио толико добрих примера и дела да ми не треба сад много да испитујемо путеве и да тражимо решења. Једноставно треба да следимо његовом примеру. Он нам је показао пут, правац којим да ходимо и што је најважније, својим примером, животом – то потврдио. Његове молитве су нам потребне, а Господ да нам дометне снаге, љубави, вере мудрости да наставимо његово дело и у Црној Гори и на Косову и Метохији, у нашој лепој Србији – да оно што су наши оци започели и на чему су истрајавали – ми наставимо и да се њихово дело продужи.
Да нас молитве нашег Митрополита прате у све дане нашег живота.
01. новембар, 2020. љета Господњег
