Преосвећена господа епископи буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и диоклијски Методије данас, на Бадњи дан, испред Цетињскога манастира благосиљали су и освештали бадњаке које су традиционално прво донијели представници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи. Осим њих бадњак су донијели и браћа Петровић Његош са Његуша, као и више представника братстава овога краја, док је ове године због поштовања епидемиолошких мјера, изостало веће окупљање вјернике из других црногорских градова и крајева.
Представнике братства Мартиновићи код Биљарде дочекао је владика Методије, игуман Цетињског манастира, са оцем Гојком Перовић, цетињским парохом, и Рајком Радусиновићем, предсједником цетињске Црквене општине. Владика Кирило је онда освештао бадњаке и благословио налагање.
Након свечаног налагања бадњака, сабранима се пригодним словом обратио Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, који је честитајући Бадње вече и Божић, казао да се Црква Божија у свом богослужењу труди да представи вјерну слику или икону Божића.
“У тој икони Божића, значајно мјесто заузима наше дрво бадњак и та ватра која симболише ватру пастира који су се гријали испред витлејемске пећине и чували своје стадо ноћу”, бесједио је владика и подсјетио да су се управо њима јавили анђели те да су пастири први добили благовијест о рођењу Христовом са ријечима Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља.
Те анђелске ријечи треба сви да урежемо у своја срца и да се научимо од њих, како је казао, да сваки човјек, сваки народ прије свега треба да да славу Богу, да прослави Бога не само устима, него и у свом срцу. Тада ће нас усељени Бог у нама научити да на земљи будемо миротворци, објаснио је владика и додао:
“Колико будемо себе умањивали у покајању, и славили све више Бога, Бог ће нам у срце дати и добру вољу према свим људима, нашим ближњима, и тако ћемо бити спремни да одемо тамо гдје су анђели упутили пастире”, казао је Преосвећени, истичући да су пастири упућени од анђела да оду у пећину гдје су у јаслама видјели новорођеног Спаситеља свих људи и народа.
По његовим ријечима, та пећина је Црква Божија и јасле Часна трпеза на којој се у Светим тајнама нама даје Богомладенац Христос, који нам је и спасење и избављење од свих наших проблема и болести па и од оне најстрашније болести која је ушла у свијет Адамовим падом – од смрти:
“Анђели нас упућују да примимо тај лијек бесмртности које нам Црква Божија даје кроз Свете тајне. А Црква Божија не дијели људе по националностима, или некаквим особинама на добре или лоше, него нас све презива да се у покајању у својим гресима сјединимо у квалитативно нову заједницу, која освећује сваку нашу заједницу, нашу фамилију, наше друштво и државу.”
Нагласио је да се они освећују и бивају свети ако одају славу Богу и ако поштују Цркву Божију и пожелио да овај бадњак са својим искрама умножи “у свим нашим домовима и срцима, и у нашој држави и у свим градовима нашим, срећу, мир, добру вољу међу људима, и у овој години пандемије, много здравља душевног и тјелесног”.
“Црква Божија нас призива да се сјединимо. Посебно упућујем позив нашој браћи која ложе некакве друге ватре на неким другим мјестима, да не иду за лажним пастирима који су се обукли као вукови у овчије коже и заводе их на супротну страну. Него да се обрате пастири владици душа наших Христу Богу нашем, Светом Петру Цетињскоме и нашем, можемо слободно рећи, светоме Митрополиту Амфилохију, који ове године није с нама, али нас благосиља са неба. Он је положио сав свој живот на то да Црну Гору окупи око Христа Бога нашега, око ћигота светих наших великих светитеља: Петра Цетињскога и Василија Острошкога. У то име још једном свима желим мира, љубави, слоге”, поручио је епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило.
У име племена Бајица све присутне поздравио је Иво Дујов Мартиновић, који је казао да су, као и вјековима раније, представници овога племена са осјећањем поноса и достојанства наложили бадњаке испред Цетињског манастира.
“То је израз наше вјере, културе, историје и традиције. Ова вјековна традиција никада није прекидана. Било је тешких времена кроз историју, али и у оним најтежим, чак и ратним временима, овај свети чин поносно је обављан”, казао је Мартиновић.
Подсјетио је да због објективних околности данас многи нису дошли да наложе свој бадњак испред ове светиње како су то традиционално чинили годинама, али да нису ни они који би били ту, али су Божјом вољом на небу одакле посматрају, како је казао, и радују се овом сабрању и празнику.
Гусле које су кроз вјекове пратиле наш народ у свим моментима радости и туге, ни овог пута нису изостале. Дивно сабрање гусларском пјесмом је уљепшао владика диоклијски Методије, игуман Цетињског манастира.
Раније данас владике Кирило и Методије са цетињским свештенством и свештеномонаштвом служили су Свети архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Весна Девић
Јован Д. Радовић
