Skup Podgorica

Закључци учесника Међународне научне конференције „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“

Име: 10.05.2019 Zakljuci sa konferencij Sloboda vjeroispovjesti; Опис: Закључци учесника Међународне научне конференције „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ Тип: audio/mpeg

З А К Љ У Ч Ц И

УЧЕСНИКА МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

”СЛОБОДА ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ ИЛИ УВЈЕРЕЊА

У ЦРНОЈ ГОРИ”

 

Учесници Међународне научне конференције ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори” су пажљиво проучили и размотрили процес припреме и садржај Нацрта закона о слободи вјероисповијести[1], који је Влада Црне Горе утврдила 30. јула 2015. године.

На основу недвосмисленог увјерења да је слобода дата сваком људском бићу не само као секуларно право него и као вјечни дар од Бога и као таква је саставни дио људске природе, учесници Конференције сагласно наглашавају сљедеће:

I

  1. Право на слободу вјероисповести или увјерења је природно, незастариво и неотуђиво право које припада сваком човеку без обзира на то гдје живи;
  2. Религија претходи стварању државе и мора бити призната, а не креирана или промијењена од стране државе. Међутим, свака Влада, укључујући и Владу Црне Горе, има право да олакша и регулише постојеће испољавање вјерских увјерења као интегрални дио друштвене стварности;
  3. У европском контексту, Владе, када регулишу остваривање ових права у јавном интересу, обавезане су Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода (ECHR)[2], одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру, Смјерницама Савјета Европе (СЕ) и Организације за безбједност и сарадњу у Европи (ОЕБС)[3]и другим релевантним међународним правним актима;
  4. Сходно томе, право на слободу вјероисповести или увјерења подлеже само оним ограничењима која су прописана законом и која су пропорционална, неопходна и дозвољена у демократском друштву;
  5. Нарочито истичемо да Влада нема право да се мијеша у унутрашње послове цркава и вјерских заједница, нити може нарушавати њихову унутрашњу аутономију, тј. њихова вјерска правила и унутрашњи поредак;
  6. Противправно или непромишљено дјеловање Владе или државних органа у важној и деликатној области као што је доношење закона и правно регулисање права на слободу вјероисповести или увјерења може довести до нарушавања вјерске толеранције у друштву;

II

  1. Досадашњи процес израде Нацрта закона о слободи вјероисповијести је значајно оптерећен кршењем прописаних процедура које су до сада примјењиване на све до сада усвојене законе чији је предлагач била Влада Црне Горе;
  2. Бројне одредбе Нацрта закона о слободи вјероисповијести нису у складу са обавезујућим међународним конвенцијама и и другим међународно-правним актима, одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру и горе наведеним Смјерницама Савјета Европе и ОЕБС-а;

III

  1. На путу ка приступању Европској унији, Црна Гора је позвана да успостави отворен, редован и транспарентан институционални дијалог са црквама, вjерским заједницама и другим организацијама о питањима од заједничког интереса;
  2. Да би се Нацрт закона ускладио са међународном легислативом о основним правима и судском праксом, неопходно је да се читав процес припреме и каснијег доношења закона о начину остваривања права на слободу вјероисповести или увјерења врати у оквире прописане законодавне процедуре која укључује обавезно учешће представника свих заинтересованих субјеката, цивилног друштва и правних стручњака;
  3. Исто тако, мора се отворити дијалог који ће подстаћи процес доношења закона у коме би се отклонила дискриминација цркава и вјерских заједница у другим областима кроз одговарајућу регулативу за:

– превазилажење дугогодишњег блокирања захтјева цркава и вјерских заједница, као и других правних субјеката, за реституцијом или обештећењем имовине конфисковане током тоталитарног комунистичког режима,

– праведну заступљеност у државним медијима, укључујући и тијела која доносе одлуке о садржајима за емитовање, добијање одговарајућег приступа јавном образовном сектору како би били у могућности да врше вјерско образовање у јавним школама у складу са својим вјерским увјерењима.

  1. Ако имплементација таквог инклузивног процеса и новог закона који одражава највише стандарде међународне заштите слободе вјероисповијести или вјеровања буде успјешна онда не би само послужила друштвеном миру и политичком помирењу у Црној Гори већ би, такође, могла поставити примјер најбоље праксе читавом региону.

Подгорица,

4. мај 2019. године