У манастиру Рождества Пресвете Богородице у Брскутима недалеко од Подгорице, метоху манастира Подмаине, данас у молитвеној тишини живи 13 монахиња
Визија и жеља блаженопочившег Митрополита Амфилохија да на овом простору, уз постојећу цркву заживи манастир остварена је још на Малу Госпојину – 21. септембра 2013. када је освештао темеље конака. Остале су упамћене његове речи да место које нема светињу личи на човека без очију, без срца и душе.
– То место је погружено у таму и у мрак. И људи који у њему живе су оптерећени том тамом и мраком. Оптерећени су невиђелицом, незнањем, изгубљеним смислом живота. Храм и светиња нам откривају смисао нашег живота, а посебно Она којој је посвећен овај храм – Пресвета Богородица – беседио је тада Митрополит Амфилохије.
Врхови Трескавца, 2.200 метара, над морем, у дубокој су магли, а подно њих у питомини овог краја, монахиње као пчелице, у тишини обављају своја послушања. По завршеној служби заокупљене су дневним пословима, посвећене верницима који долазе… Све око ове светиње омеђено је мирисом тамјана и љубављу сестринства.
Пред српском богомољом из 19. века дочекује нас игуманија Марина са сестринством, укупно их је 13. Каже да смо први новинари који их посећују. Уводи нас у гостопримницу и са радошћу прима под сводове светиње из које пламти чврста вера.
– Живот у манастиру, углавном се одвија у молитвеној тишини. Није то завет ћутања, већ само потреба да се одвојимо од спољњег света да бисмо се посветиле Господу – каже нам настојатељица монахиња Марина.
Ово је дио репортаже о манастиру Рождества Пресвете Богородице у Брскутима, коју можете прочитати на линку „Новости“.
Фото: Архива
