Празник Светих мученика Кирика и Јулите, завјетна слава зетског села Бијело Поље литургијски је данас прослављена у тамошњем храму посвећеном Светом великомученику Димитрију.
Светом литургијом началствовао је протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, уз саслужење архијерејског намјесника зетског, протојереја Игора Балабана, јереја Златка Васића из Матагужа, јереја Крста Пламенца из Црмнице и ђакона Зарије Вуковић из Даниловграда, уз молитвено учешће надлежног пароха, јереја Блажа Петровића и вјерног народа из Зете.
Након прочитаног Светог јеванђеља сабраном вјерном народу бесједом се обратио свештеник Жељко Ћалић.
„Бог, свемогући апсолутни Бог, не тражи неке количине код нас, неке масе, као што траже људи око себе, многи, да имају неки број који ће да их подржава и ту ће да црпе снагу из тих маса и из тих количина. То је људска категорија, људско размишљање. Бог је једноставно онај који даје. Њему не треба ништа од нас, осим да му благодаримо, као што смо овдје данас. Наша служба је уствари благодарење, а то је суштина наше цјелокупне службе Богу у овоме вијеку и у овоме свијету. И ова јутрошња служба је то благодарење Богу на свим Његовим великим и неизмјерним даровима“, казао је између осталог отац Жељко.
Он је кратко појаснио историју ове завјетне славе села, а потом и честитао славу оцу Блажу и свим парохијанима.
„Ево и овдје је лијепо сабрање на овај дан, када помињемо када су ваши преци направили литију да би се зауставио помор стоке, колико знамо из приче и предања. И тако је и било, чим се Бог призвао, чим су људи искреније мало, усрдније, са страхом Божијим приступили Богу да то престане, јер је то било страшно за њих, од тога су живјели, помор је стао и од тада до ево данас и до краја је свијета и вијека ова ће се служба служити Кирику и Јулити, јер тај дан је била та литија која је зауставила тај помор и од тада до данас се спомиње и спомињаће се, ако Бог да, док је свијета и вијека.
Нека је срећна слава и овај празник браћо и сестре, оче Блажо теби и твојим парохијанима. Да се сабирате овдје у Цркви Светог Димитрија исто једног великог мученика, као што су Кирик и Јулита.“
На крају Свете литургије освећени су славски приноси, а потом је сабрање настављено за трпезом љубави. Домаћин овогодишње славе је био Срђа Кликовац, а за следећу годину дио колача је преузела породица Мараш.
Оливера Балабан
