Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је у недељу по Духовима, 12. септембра 2021. године, у саборном храму Светог Саве на Врачару Светом Архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јустина у чин Епископа хвостанског, викара Патријарха српског.
Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј,британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, буеносаиреско-јужноцентралноамерички Кирило, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, моравички Антоније, стобијски Давид, ремезијански Стефан, изабрани будимљанско-никшићки Методије, топлички Јеротеј, умировљени канадски Георгије, умировљени средњо-европски Константин, изабрани Епископи мохачки Дамаскин, марчански Сава и хумски Јован, свештенство и свештеномонаштво Епархија СПЦ.
На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа први архимандрит и протођакон су извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани Архијереји. Том приликом бивају три привођења, а изабрани и наречени држи у руци својеручно написано изложење православне вере. На питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије топличке“. Затим су Архијереји испитали изабраног и нареченог Епископа о томе какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате наше Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Тада је изабрани и наречени узeо Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који то Исповедање вере ставља у Јеванђеље. Након тога је отпочела Света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери. Ту су га прихватила двојца Архијереја, увела га у олтар и трипут су обишли Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Јустин је целивао Часну Трпезу. Сва три пута Патријарх Порфирије је благосиљао крстом рукополаганог Јустина. Након тога, Архијереји су привели рукополаганога Јустина пред Часну Трпезу, где му је Патријарх Порфирије на главу положио крај омофора, док су му Архијереји положили отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније. По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног Епископа Јустина обукао у сакос и омофор, те положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру, свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“. Што су и сви свештеници и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Јустина целивали Патријарх Порфирије и Архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
„Данас смо имали радостан духовни догађај пре свега што смо партиципирали, што смо учествовали у Тајни Царства Небеског, кроз Причешће Светим Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа који је Глава Цркве, који је у пуноћи својој присутан у Светој Литургији. А тамо где је Он ту је и Царство Небеско. Из тајне Свете Литургије која је управо оприсутњење, присуство Царства Небеског међу нама, налазе се и све остале тајне Цркве. Јер Литургију, Тајну спасења врши сам Распети и Васкрсли Господ. А на Његовом месту и по Његовом обличју, од апостолских времена па до данас, Црква је установила да стоје епископи. И данас смо имали велики духовни благослов да имамо хиротонију још једног новог епископа Цркве“, рекао је Патријарх Порфирије.
Упућујући новог Епископа Јустина у дужност Патријарх Порфирије му је упутио кратку поуку истакавши: „Драги владико Јустине данас си узведен на најузвишенију службу у Цркви Христовој. Добио си највећу могућу част силаском Светога Духа на исти начин на који је Он сишао на дан Свете Педесетнице и конституисао Цркву Христову у свету. Служба епископа је par excellence Христова служба. А то значи да је поред части коју си добио теби дата и одговорност да у име Христово служиш Свету Литургију и то желим да ти ставим на срце. Управо Света Литургија је задатак твој и за датак свих епископа. Да није ништа друго, да је само то, испунио си своју службу, јер ако служимо Свету Литургију и ако се на њој све темељи све остало биће учињено у право време и у правој мери. То је важно јер ту је Црква, ту је Господ наш, ту смо сви ми сабрани.“
Након што је примио жезал архијерејске службе од Патријарха Порфирија Епископ Јустин је између осталог рекао у својој беседи: Без трунке површне патетике и тренутног одушевљења, драга браћо и сестре, смирено и искрено, одлучно али ненаметљиво, желим „да свима будем све, да како год неке спасем“, (1. Кор. 9, 22-23) и да неуморно трагам за оном једном изгубљеном овцом (Лк. 15, 4). Имајући ауторитет и аутентичност јеванђелске и светоотачке речи пред собом, свестан сам да не приличи Епископу „да чеше уши“ (2. Тим. 4, 3) својих слушалаца, али с друге стране не треба да ставља со на ране оних који у потрази за смислом и “Очевим домом”, лутају овом “долином плача”! Зато и Реч коју будем проповедао и служба коју будем вршио, с расуђивањем и љубављу, желим да буде мелем за ране и савести људи, јер знам да је само у Христу, кроз Цркву могуће спасење!“
Поред породице и пријатеља владике Јустина, свечаност хиротоније својим присуством су увеличали директор Управе за сарадњу са традиционалним црквама и верским заједницама Републике Србије др Владимир Рогановић, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, представник монашке заједнице Тезе у Француској брат Ришар, пуковник Стевица Карапанџин из Управе за традицију, стандард и ветеране Војске Србије, представници дипломатског кора и традиционалних цркава и верских заједница, угледне јавне личности из културног и јавног живота Србије и региона.
Извор: Радио Слово љубве
Фото: Марко Весић
