Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије свечано је устоличен, на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2022. године, у манастиру Пећка Патријаршија у најсветији Трон Архиепископа Пећких и Патријараха Српских
Свјатјејши Патријарх Порфирије служио је на празник Покрова Мајке Божије, славу манастира Пећка Патријаршија, Свету патријарашку литургију у ставропигијалној лаври српских Патријараха манастиру Пећка Патријаршија.
Патријарх српски г. Порфирије стигао је 12. октобра у Пећку Патријаршију, посјетивши претходно Душанов царски град Призрен.
Патријарх Порфирије: ,,Као педесет и седми поглавар Српске Православне Цркве, са овог Светосавског трона у који сам милошћу Божјом данас уведен, позивам вас да заблагодаримо Пресветој Богородици која Покровом својим светим закриљује, чува и спасава наш крстоносни род и својим молитвама узводи нас да видимо свјетлост истиниту која је сам Син Њен љубљени, Христос Господ и Спаситељ наш, да ходамо стопама Његовим на голготском путу, на коме смо много пута у историји били распети са Њим на крсту, али увек и увек васкрсавали, јер су наши свети преци усадили у нас дух самоспознаје, покајања, богољубља и човекољубља”.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у древном манастиру Пећка Патријаршија.
На крају торжественог богослужења, по традиционалном последовању обављен је свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских.
У бесједи коју је изговорио овом приликом Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије је казао:
У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, презвитери, монаси и монахиње, сви по реду и чину драги гости, верни народе Божји, мноштво разлога сабрало нас је данас у ово вековно седиште српских архиепископа и патријараха, стециште теолога, књижевника, уметника и најумнијих Срба минулих времена.
Мноштво је повода и разлога, а само је један најважнији, један једини, без којег не би постојао и не би био могућ нити један други. Тај главни разлог је да нас је Пресвета Мати Божја овде сабрала да на празник Њеног Покрова, празник којим обележавамо не један догађај из Њеног живота, као што то обично чинимо на друге Богородичине празнике, већ један догађај из нашег живота, из живота наше Цркве, догађај Њеног чудесног јављања у Цариграду 911. године, када се часним својим Покровом надвила над окупљене вернике, указујући им се прекрасна у свом сјају у лепоти небескога постојања ка коме нас води и за које се за нас Богу моли. Тај прекрасни Покров чудесног ткања, утеха је и радост хришћанима и свим људима добре воље кроз векове и знак сведочанства старања Богоматере за оне који је молитвено призивају.
Прослављање празника Покрова Пресвете Богородице нас православне Србе, као и све друге хришћане, увек изнова радује напросто због тога јер изнова схватамо и подсећамо се да смо Народ Божји, да Богу припадамо и да Његов благослов спасења имамо, да смо у заједници са свима Светима, да имамо Дом Очев.
– Цркву нашу, али да истовремено припадамо и породици, и нашем народу, и друштву, али и заједници свих народа света.
Тако је Пресвета Богомати – Пећка Красница, како је народ ових крајева зове по предивној чудотворној икони пред којом се молимо у овдашњем храму Њој посвећеном, учинила да наш данашњи Сабор буде света Литургија коју смо служили за спасење света, за спасење свега створеног, за спасење човека, за спасење читавог људског рода.
Дакле, света Литургија, која је и икона и присуство Царства Божјег међу нама, главни је разлог због којега смо данас овде. То је главни разлог због којега је српски Патријарх данас овде: да се заједно са вама моли за све људе, за заједницу љубави, мир и добро које Христос Господ жели и Пресвета Мати Његова.
Све вас овде сабране, али и све који су у духу са нама, где год да се налазе, са овога светог места позивам да се молимо за све људе – и за наше сународнике, али и све са којима живимо овде на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце, да градимо мир. Градимо заједно мир као што су градиле српске породице са албанским породицама, које су и у добра и у зла вемена чувале ову пећку светињу и свете Дечане. Ти су честити Албанци, без обзира на то што су били муслимани, или баш можда због зато што су били муслимани, искрено верујући људи, знали за моћ молитве, знали да се у православним светињама моли и за њих и њихову децу и да Бог, као апсолутна љубав, не гледа на то ко је ко, већ да су сви Божја деца.
Желео сам да ово одмах на почетку нагласим, подвучем, да снажно истакнем – да сви знају, да нико накнадно не приписује Српској Цркви нешто друго: програм овог Патријарха, програм Српске Православне Цркве – док многи читавом свету желе да наметну немир, када се повећава опасност од најпогубнијег општег рата, од светске катаклизме – јесте мир и само мир. И то прво помирење, праштање и мир са оним који нам је најближи, који нам је први сусед: мир као једина могућност опстанка и наше и њихове деце. Треба да буде свима нама на Балкану јасно да су наша деца најважнија нама који овде живимо, и да шансу, да им омогућимо живот у миру, имамо пре свих осталих – ми. Нико други нашој деци не може пружити такву прилику, нити је заинтересован да им пружи као ми. Зато данас са овога светог места поручујемо Србима и Албанцима и свима који живе на овим просторима – нађимо у себи снагу, препознајмо Бога и чувајмо једни друге, јер жеља за миром сагласна је са основним начелима наше вере и мир је део Божјег промисла за човечанство и целокупан створени свет.
Мир који долази као дар Божји сигуран је и непоколебив. Он је истовремено и унутрашњи мир са самим собом и спољашњи мир са свима људима и свима створењима. И због тога мира на земљи и Царства Небеског ради, служимо свету Литургију, јер то од нас очекује Христос Господ, Кнез Мира. То од нас очекује Мати Његова, али то од нас очекују и наши претходници, свети српски архиепископи и патријарси који су од столовања Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, установили освештану традицију Српске Православне Цркве и српског народа да српски Патријарх буде устоличен и уведен у свети трон првојерарха српских у Пећкој Патријаршији.
Од 13. столећа овде су устоличавани српски архиепископи и патријарси, седели су на пећком трону и носили славно и свештено име. Пећки трон је најближи престо Богу који је наш народ саградио и зато је Пећка Патријаршија наша најважнија и најсигурнија кућа.
Пећки патријарси, чак и када су услед тешких историјских околности били далеко од овог трона, душом њиховом и мислима њиховом и читавим бићем увек су били везани за овај трон – за српски православни Јерусалим. Отуда и друго име наше помесне Цркве јесте Пећка Патријаршија; отуда и када смо далеко одавде за нас дословно важе стихови какве су Јевреји појали на рекама вавилонским: Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо… Јер, одавде целом српском народу долазио је и долази Божји благослов Светог Саве и светих архиепископа: Арсенија, Никодима и Данила, и светих патријараха: Јоаникија, Јефрема, Спиридона, Макарија, Пајсија, Арсенија. Тај благослов Божји чува све наше светиње на Косову и Метохији којих је као звезда на летњем небу, чува тако Цркву Христову и чува српски православни народ да опстане у свом дому, јер су Косово и Метохија дом српског народа. Овде смо се родили за Христа, овде у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Грачаници, Светим Архангелима и другим призренским храмовима, смо видели светлост истиниту, примили Духа Небеснога, стекли веру истиниту поклањајући се Тројици нераздељивој.
Стога, браћо и сестре, као педесет и седми поглавар Српске Православне Цркве, са овог светосавског трона у који сам милошћу Божјом данас уведен, позивам вас да заблагодаримо Пресветој Богородици која Покровом својим светим закриљује, чува и спасава наш крстоносни род и својим молитвама узводи нас да видимо светлост истинуту која је сам Син Њен љубљени, Христос Господ и Спаситељ наш, да ходамо стопама Његовим на голготском путу, на коме смо много пута у историји били распети са Њим на крсту, али увек и увек васкрсавали, јер су наши свети преци усадили у нас дух самоспознаје, покајања, богољубља и човекољубља.
Још се молимо да заступањем Пресвете Богородице, Мајке Божје, Син Њен и Господ наш подари толико неопходан мир свима и у наше дане: мир у нашим срцима, мир у нашим породицама, мир у нашем друштву, мир у нашем народу, мир нашим суседима, мир у свему свету и, изнад свега, мир и непоколебивост Светих Божјих Цркава. Амин.
Сестра Оливера Радић новинар и професор из Ораховца након устоличења разговарала је испред Пећке Патријаршије са Милошем Коњевићем потпредсједником општине Херцег Нови и Предрагом Војиновићем предсједником српског удружења ,,Карађорђе“ из Херцег Новог.
Уз молитвено присуство Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија уочи празника Покрова Пресвете Богородице 13. октобра у цркви Светих Апостола у Пећкој Патријаршији на празничном бденију вечерње богослужење служио је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава а богослужење Јутрења Његово Вископреоcвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење високопреподобног монаштва, свештенства и ђаконства из више епархија Српске Православне Цркве.
Поред Патријарха Порфирија празничном бденију у Пећкој Патријаршији молитвено су присуствовали Његово Блаженство Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован, Вископреосвећена господа Митрополити будимпештански и мађарски Иларион и Црногорско-приморски Јоаникије као и Преосвећена господа Епископи: сремски Василије, будимски Лукијан, бачки Иринеј, жички Јустин, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније, далматински Никодим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, брегалнички Марко, стобијски Давид, изабрани Епископ јегарски архимандрит Нектарије, изабрани Епископ новобрдски архимандрит Иларион, изабрани Епископ топлички протосинђел Петар, архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, архимандрит Сава игуман манастира Високи Дечани и сестринство манастира Пећке Патријаршије на челу са игуманијом Харитином.
Светом богослужењу присуствовао је верни народ међу којима је био и принц Филип Карађорђевић.
Уз молитвено присуство Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Епископ марчански г. Сава служио је 13. октобра 2022. године, Свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији, ставропигијалној лаври патријараха српских, извијестила је ТВ Храм.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је на празник Светог Киријака Отшелника-Mихољдан 12. октобра у Пећку Патријаршију, ставропигијалну лавру патријараха српских.
По доласку у посјету Рашко-призренској Епархији Његова Светост је најприје стигао у царски Призрен. По доласку поручио да ,,На Косову разумијемо шта то значи тајна Васкрсења”.
У пратњи Његове Светости био је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава.
Патријарха Порфирија дочекао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, свештенство, монаштво и верни народ Богом чуване Епархије рашко-призренске.
Поводом доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у Саборном храму Светог великомученика и победоносца Георгија у Призрену служен је свечани чин доксологије.
Свечани чин доксологије служио је Архимандрит Иларион – изабрани епископ новобрдски, у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита будимпештанског и мађарског г. Илариона из Руске Православне Цркве и Преосвећене господе Епископа будимског Лукијана, рашко-призренског Теодосија и марчанског Саве, свештенства, монаштва и верног народа.
У поздравном слову, Његово Преосвештенство Епископ рашко- ризренски г. Теодосије пожелео је добродошлицу Његовој Светости у царски Призрен, рекавши да посета Патријарха Порфирија за све који живе у овом граду, за све свештенике, професоре и ученике Богословије Светих Кирила и Методија и за малобројне вернике који су остали у овом граду јесте велико охрабрење и додатна обавеза да учинимо сваки напор да се овде, у нашем граду и даље слави и прославља име Божије, да се служи света Литургија.
Обраћајући се верном народу, Патријарх Порфирије је да ад год смо овде, ми не само да осећамо, него суштински имамо спознају да смо са собом. Кад год дођемо овде имамо дубински доживљај да смо се вратили себи, истакао је Првојерарх Српске Православне Цркве.
,,Кад год смо овде, ми не само да осећамо, него суштински имамо спознају да смо са собом. Кад год дођемо овде имамо дубински доживљај да смо се вратили себи. Долазећи овде и боравећи овдје знамо да смо са Христом, знамо да живот има смисла и препознајемо чињеницу да је човек биће смисла. На Косову разумемо шта то значи тајна васкрсења“, рекао је Патријарх Порфирије у својој беседи у Саборном храму у Призрену, 12. октобра.
После свечаног чина доксологије у Саборном храму Светог Георгија у Призрену, 12. октобра 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је капелу Светог Георгија – Руновићеву капелу у порти Саборног храма и Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену и прошетао улицама царског града Призрена.
У Богословији Светих Кирила и Методија, Његову Светост дочекао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије и професори и ђаци Богословије.
Патријарх Порфирије обишао је капелу Светих Кирила и Методија у Богословији и учионице и провео време у срдачном разговору са ученицима.
Осам векова манастир Пећка Патријаршија под својим сводовима чува свештени Трон у који се уводе наследници Светог Саве и са кога архиепископи и патријарси српски управљају бродoм Христове Цркве у границама своје канонске јурисдикције. После васпостављања јединстава Српске Православне Цркве 1920. године, обновљена је и традиција устоличења у Пећки трон као видљиви доказ духовног угледања на наше богоносне и доблесне архиепископе и патријархе од добијања аутокефалности 1219. године до данашњих дана.
Устоличење првог Патријарха васпостављене Српске Патријаршије, Његове Светости г. Димитрија (Павловића) у древни трон у Пећкој Патријаршији извршено је 24. августа 1924. године, а касније су у устоличени и његови наследници на трону Светог Саве: патријарх Варнава (Росић) 6. јула 1930. године; патријарх Гаврило (Дожић) 2. августа 1938. године; патријарх Герман (Ђорић) 29. маја 1960. године; патријарх Павле (Стојчевић) јула 1994. године; патријарх Иринеј (Гавриловић) 3. октобра 2010. године.
