Већ својом првом збирком прича: “Београдски акварел” Љубица Ристова Кубура показује да је зрео писац.
Њене теме имају “задах” сете, самоће и пролазности јаче и од празнине, чеховљевски осећај за детаљ и тренутак који се оваплоћује у причи, на крају, ово је изнова потврда да проза коју и поспрдно називају градском, урбаном и слично, итекако “пије воду” ако је та прича- аутентична и књижевно вредна…
Аутор: Спиридон Булатовић
