Već svojom prvom zbirkom priča: “Beogradski akvarel” Ljubica Ristova Kubura pokazuje da je zreo pisac.
Njene teme imaju “zadah” sete, samoće i prolaznosti jače i od praznine, čehovljevski osećaj za detalj i trenutak koji se ovaploćuje u priči, na kraju, ovo je iznova potvrda da proza koju i posprdno nazivaju gradskom, urbanom i slično, itekako “pije vodu” ako je ta priča- autentična i književno vredna…
Autor: Spiridon Bulatović
