Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 2. августа, на Илиндан, служио је Свету литургију у Цркви Светог пророка Илије на Царинама (Комови), поводом храмовне славе ове светиње која је по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија из темеља обовљена 1993-1995. године, трудом и настојањем Михајла Прелевића и о. Драгана Митровића, а прилозима Куча, Васојевића и Братоножића, као и многих других.
По заамовној молитви храм је опходила литија, након које је благосиљано славско кољиво и пререзан славски колач.
Након тога Преосвећени Епископ је ријечима празничне бесједе честитао славу, истичући да је Свети пророк Илија, којега данас славимо, нарочито познат по његовој ревности према Богу и за Божији закон. У прилог томе, Владика је навео прилике у којима је живио Свети пророк Илија, али који се добро сјећао како је Бог његов народ изабрани извео из египатског ропства, водио га 40 година кроз пустињу, ишао пред њим у виду огњеног стуба, хранио га храном са неба и појио водом из сувога камена и довео га у земљу коју је обећао да ће дати народу израиљском. У вријеме пророка Илије, када је већ израиљско царство било подијељено, оно јединствено, послије времена царева Саула, Давида и Соломона, Божији изабрани народ заборавио је на Бога који га је и створио и који му је све дао, па је почео поштовати туђе богове – богове незнабожних народа.
„Пророк Илија видјећи са једне стране доброту Божију и љубав Божију према народу израиљском, а са друге стране како је народ заборавио свога Бога, он је узревновао и молио од Бога да три и по године не падне на земљу ни капи кише, не би ли се они опоменули својих грехова“, бесједио је Владика и подсјетио да је Свети Илија на Кармилску гору посјекао четири стотине и педесет бестидних пророка лажног бога Вала.
Све то говори, како је казао, не да је Свети пророк Илија мрзио свој народ, него управо супротно, да је он желио да Бог казни његов народ да би га исправио и повратио:
„И због тога смисао казне на овоме свијету није да некога повриједимо и оштетимо на било који начин, него свака казна на овом свијету нам служи да се поправимо и да у оном будућем свијету, будућем животу вјечном, живимо са Богом. И због тога је смисао те казне, коју је Свети пророк Илија тражио од Бога, био да се његов народ врати на прави пут.“
Указао је Епископ диоклијски и на то да када се деси да будемо кажњени, или Бог допусти да будемо кажњени или нас Он казни, углавном реагујемо на два начина: или се поправимо или постајемо још упорнији у ономе злу које чинимо, те да и због тога треба увијек да имамо на уму живот Светог пророка Илије и Јеванђеље Божије.
„Када год трпимо неку тешкоћу и било шта што нас сналази у животу, да се трудимо да благодаримо Богу и да се трудимо, колико можемо, да се поправимо, да бисмо иако мало пострадамо у овоме свијету, у будућем могли да будемо у радости вјечној, близу Бога нашег, близу свих Светих Његових који су се удостојили вјечног живота, наравно и са свим нашим светим прецима. Због тога смо и ми данас прославили Светог пророка Илију, славу овога светога храма, и молимо се да и ми наш живот поправимо, да наш живот буде што угоднији Богу и да што љепша и што боља дјела чинимо“, поручио је Преосвећени Епископ.
Потом је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије одслужио помен Михаилу Прелевићу – ктитору ове обновљене светиње, која је скит Цетињског манастира.
Прослављање празника Светог пророка Илије на Комовима у Кучима има дугу традицију, још од времена када је књаз Никола за покој душе свога оца војводе Мирка подигао ову цркву на Царинама, на надморској висини 1800 метара.
Весна Девић
