На празник када наша Света црква прославља Преображење Господа Исуса Христа на гори Тавор, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски. Проти Предрагу саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић као и протојереј Игор Балабан, јереј Велимир Бугарин и ђакон Ведран Грмуша.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабранима се обратио началствујући протојереј Предраг Шћепановић, који је говорио о значају Преображења Господњег на гори Тавор, истичући да нико већи није посјетио и присајединио се роду људском у долини плача и смрти, каква је била земља проје оваплоћења Господа Исуса Христа – јединог новог под сунцем:
„Устани сва земљо, сви народи, сва покољења и сви нараштаји и поклонимо се Преображењу Спасовом, јер нико нас већи не посјети у овој долини плача и смрти. Као што дијете у мајчиној утроби, тежи свјетлости и животу и као што наши покојници у гробовима из гробне таме теже свјетлости, тако је свјетлост и огњиште љубави Света Тројица на предвјечном сабору донијела одлуку да Господ Исус Христос, савршени Бог и савршени човјек, дође на земљу и да проповједа Јеванђеље Спасово, да проповједа вјечни живот, не живот од 50, 70, 90 година, него вјечни живот, живот који никада не престаје.“
У даљем обраћању прота тумачи значај појављивања Светих пророка Мојсија и Илије заједно са Христом током Његовог Преображења на гори Тавор. Како он подсјећа Свети пророк Мојсије симболизује Стари завјет, показујући да је Христос дошао да га испуни, а не да га укине, док Свети пророк Илија означава границу између Старог и Новог завјета, јер није умро и очекује се да се врати непосредно пред Други Христов долазак.
Отац Предраг објашњава да је Христос показао Своју славу прије распећа и страдања на Крсту како би доказао да смрт нема моћ над Њим. Смрт Христова на крсту биће „смрт смрти“ јер је Он побједник над смрћу.
У другом дијелу пастирског слова протојереј Предраг Шћепановић истиче контраст између скромног рођења и служења Господа Исуса Христа и људског поноса, гордости и сујете, која је посебно истакнута у данашње вријеме. Он критикује како људи у различитим професијама — свештеници, љекари, наставници, професори, инжењери — често заборављају на „малу Христову браћу“ и не схватају да све што имају долази од Бога. Позива и апелује на све да „сруше олтаре соптвене важности и поноса“.
На крају прота подсјећа да је сваки човјек позван да буде свједок Христовог јеванђеља – радосне вијести да смрт није крај и да из Христовог гроба исијава свјетлост живота, васкрсења и љубави. Он истиче колико су радост и свјетлост важне у животу сваког хришћанина.
„Сви патимо од неке величине и од важности. Мени, мој свештенички чин иде 20 метара испред мене. Љекарима, учитељима, професорима, инжињерима. Заборављамо на ону малу Христову браћу и заборављамо да ништа своје немамо, да је наше све Божије, да је сваки савршени дар одозго и силази од Њега Оца свјетлости. Зато заборавимо своју величину, срушимо олтаре своје важности, своје гордости. Јер сваки човјек на овом свијету је послат да свједочи Јеванђеље Христово, радосну, спасоносну вијест, да смрт није крај, да тама неће покрити гробове наших покојника, него да је из Христовог гроба засијао живот и засијала свјетлост. Прибјегнимо Господу који си се преобразио на гори Тавору и показао нам да је живот наш свјетлост, кад год нас муке снађу, депресије. болести и губици најближих, да вјерујемо у свјетлост, да ће на крају свјетлост Христова, која просвећује све и свакога човјека који долази у овај свијет, да ће та свјетлост бити реалност, да будемо увијек радосни“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.
Текст, фото: Борис Мусић
