Вишегодишњи и захтјеван подухват обједињавања стваралаштва Дионисија Миковића (1861–1942), знаменитог паштровског архимандрита и културног посленика, недавно је успјешно приведен крају. Његова изабрана дјела, сабрана у седам томова, представљена су синоћ у Будви, у оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“.
У уводном излагању, директорица Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва, Мила Баљевић, подсјетила је на континуирана настојања те установе да истражује и објављује највриједније из културне баштине будванског краја. Како је навела, након сабраних дјела Стефана Митрова Љубише (2022), критичког издања „Будванских анала“ дон Крста Ивановића (2024) и „Дневника“ дон Антуна Којовића, објављеног ове године, изабрана дјела Дионисија Миковића представљају нови капитални суиздавачки подухват.
„Ми смо жељели да објавимо та дјела, али одмах смо се суочили са непремостивим проблемима, јер ваљало се темељно посветити његовом разуђеном и веома комплексном стваралаштву. Али, како то често бива, сами Бог је уредио да се за дјела Дионисија Миковића истовремено заинтересује отац Климент (Бољевић). Та околност је оно што се нама чинило немогућим учинила реалним и отац Климент је огромно вријеме посветио истраживачком раду и проналажењу текстова, објављених и необјављених, који су се чували у манастирским ризницама, прије свега у манастиру Бања код Рисна.
Отац Климент је свакодневно, више година, марљиво и пуно радио на обликовању комплета који је пред нама. Тако да је ово његов подвиг, а наш допринос је веома скроман. Архимандрит Дионисије је био популаран пјесник и угледан историчар, јединствена личност, веома талентован и учен – једна од најистакнутијих личности у култури прије Првог свјетског рата и између два рата. За нас је велика част што смо се придружили Митрополији црногорско-приморском која је овим чином одужила велики дуг једном од оних стубова Цркве, који је опстајао у најтежим временима на бранику Цркве и отечества“, истакла је Баљевић.
Предсједник Општине Будва, Никола Јовановић изразио је задовољство поводом објављивања изабраних Миковићевих дјела, која нас, како је казао, и данас окупљају, оцијенивши његова вриједна запажања и записе као својевремено огледало у којем можемо да видимо и препознамо управо себе. „Управо су ово примјери како треба чувати културу и историју једног народа. Архимандрит није био само монах, није био само пастир. Он је био и вриједни предавач онога што јесте наша култура и што јесте наш идентитет. И како то свједочи назив овог фестивала, чувајући писмо, језик и вјеру, ми чувамо себе као предање од наших предака и залог за наша покољења. Ми ћемо наставити тим путем, као Општина Будве и Народна библиотека, али и на нивоу других установа града Будве и остаћемо посвећени ономе што јесте наш идентитет. Без обзира на изазове савременог доба мислим да треба да се подсјетимо и својих коријена и предања и да све оно што је записано у прошлости данас чувамо од заборава. У то име желим искрено да вам честитам на огромном труду и раду и публикацији сабраних дјела по први пут на једном мјесту. Мислим да то треба да служи на част Народној библиотеци и Удружењу издавача и књижара Црне Горе, као и свима онима који су учествовали. Мислим да сте овим учинили нешто што је незаборавно за будућа покољења“, казао је Јовановић.
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије указао је да је Дионисије Миковић један од оних који је ишао стопама Светог Саве и да је, како је навео, очигледно да му је тај велики српски светитељ био узор и небески заступник у великом подвигу.
„Дионисије Миковић је поживио пуни људски вијек, али силно вријеме свога земаљскога живота патио је од разних болести, слабости, немоћи. Било је доста и страдања, и оскудице, немаштине, много невоља у тим бурним временима, али ништа није сломило његов дух. Просто као да су све те спољне недаће јачале и брусиле његов карактер, те је Дионисије умножио своје таленте. Ево, вечерас имамо ту прилику да представимо његова
изабрана дјела у којима је сабрано све што је могло доћи до руке. Ово је један велики културни догађај, од огромног значаја. Биће врло интересантно и за наше историчаре, етнологе, за књижевнике, историчаре књижевности ово дјело Дионисија Миковића које је угледало свјетлост дана. Осим тога, ми испуњавамо велики наш дуг према том много заслужном и напаћеном архимандриту, који се цијелога свога живота трудио да угоди слави Божијој и да све своје снаге – умне, духовне и физичке, посвети своме роду, својој Цркви и својој отаџбини“, истакао је Митрополит Јоаникије.
Предсједник Удружења и издавача књижара Црне Горе, Радомир Уљаревић посебно је нагласио допринос приређивача изабраних дјела, протосинђела Климента Бољевића уовом сложеном и фазном послу чија је важност, како је напоменуо, сразмјерна лику и дјелу Дионисија Миковића.
„Приређивач је примијенио доста оригиналну концепцију код приређивања овог комплета. У различите томове додао је неке текстове или пјесме које су могле да нађу мјесто у неком другом тому, али је бринуо о томе да се сачува динамика и на тај начин се покаже вишеструка свеобухватност интересовања Дионисија Миковића за најразличитије теме. И када се мало дубље сагледа принцип којег се држао, онда видимо да у томе има оне тако
драгоцјене заводљивости и зачудности које потребује лијепа књижевност, која је, када је ријеч о Дионисију, очигледна и у научним и у етнографским списима, нарочито у проповједима. Дар који је Дионисије имао упоредив је чини ми се са даром Владике Николаја и сматрам да не претјерујем када то кажем“, навео је Уљаревић.
Монах др Павле Кондић нагласио је да је са преко хиљаду страна текста, који је на крају обједињен у седам књига изабраних дјела, архимандрит Дионисије узвратио Богу дар на дар.
„Двојица племеника, својевремено митрополити црногорско-приморски Висарион Љубиша и Митрофан Бан, подстакли су овога младога Дионисија Миковића на том пољу просвјетном. А пише и он у неким својим списима да му тада књаз Никола тепао духовниче. Имали су неку спону, поетску спону млади Дионисије и млади Никола. Дионисије Миковић је био птица из једнога невеликог јата. Српско православно монаштво, од половине 15. вијека до Дионисијевог времена, вазда је било малобројно, за разлику од римокатоличких свештеника, исусоваца који су држали образовне центре гдје се школовала млађарија и калупила у тај неразориви католички мисијски калуп. Е са таквим таласом се сусретао наш Дионисије и видјевши како они раде, свјестан да имају моћ и политичку залеђину и подршку, схватио је да нисмо ни ми сламке. Наш Дионисије није посустао, радио је и ево резултата његовога рада. Дакле, све што је радио наш калуђер радио је по љубави и по савјести, за свој род и за Цркву. Монашки, без паре и динара“ , истакао је о. Павле Кондић.
Приређивач изабраних дјела, протосинђел Климент (Бољевић), намјесник манастира Прасквица, испричао је како се родила идеја да се крене у овај издавачки подухват.
„Вратићу се негдје у 2012. годину кад смо припремали 600 година од оснивања Цркве Светог Николе у манастиру Прасквици и тада је некако дошло до нас да припремимо изложбу старих списа. Међу њима је било неких издања Календара Боке Дионисија Миковића и дошао сам на идеју да се изда фототипско издање Српског магазина. Ја сам тада питао блаженопочившег Митрополита Амфилохија, он је благословио да се ради и на његовим изабраним дјелима. Ја сам рекао добро, али био сам скептичан будући да нисам из те струке. Поново је неко 2016. године поменуо, а Митрополит поновио да би било добро да се то изда. Годину и по дана пред Митрополитово упокојење, он ми поново каже да се саберу и издају дјела. Међутим, како је била корона и како се Митрополит упокојио, и 2021. у августу мјесеца једно вече сам сједио у манастирској библиотеци и ту су стајали неки часописи и мале књиге које чувамо. И ја сам осјетио да је вријеме да испуним благослов. Мислио сам да све саберемо у једну књигу, међутим, консултујући се са оцем Димитријем, игуманом манастира, он ми је само износио списе и то је почело мало по мало да се гомила. Мислили смо биће једна, двије, па и три, а на крају смо дошли до седам књига. Много је људи заслужнио за ово издање. Ја сам покупио шлагворт, али многи људи, пријатељи и поклоници манастира Прасквице помогли су око прекуцавања, ишчитавања црквенословенског текста, упоређивања са штампаним и писаним издањима. И, ето, од Бога им свака награда и захвалност“, казао је отац Климент.
Лику и дјелу архимандрита Дионисија Миковића био је посвећен један програм на претпрошлом Фестивалу „Ћирилицом“ 2023. године, када је и најављено да се ради на његовим изабраним дјелима. Седмотомно издање недавно је угледало свјетлост дана, у издању „Светигоре“ и манастира Прасквица, у суиздаваштву Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва и „Штампар Макарија“, чиме су Миковићева дјела, након што су деценијама и вјековима била прекривена велом заборава у рукописима и архивама, постала доступна широј публици.
Изабрана дјела конципирана су на сљедећи начин: „Духовна ризница (први том), „Посленици на њиви Господњој – Три митрополита“ (други том), „Српско-православно бококоторско владичанство и други списи“ (трећи том), „Историјски и етнографски списи – Паштровићи“ (четврти том), „Историјски и етнографски списи – Бока Которска“ (пети том), „Пјесме и приче“ (шести том) и „Животопис, путописи, библиографија архимандрита Дионисија Миковића“ (седми том).
У другом дијелу програма, са играма и пјесмама из Паштровића, у кореографији Давора Седларевића, наступили су чланови Културно-умјетничког друштва „Мијат Машковић“ из Колашина.
Фестивал „Ћирилицом“ организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва и Туристичке организације општине Будва, а девето издање на програму је до 17. септембра.
Извор: Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва
