На недељни дан када наша Света Црква прославља Сабор српских светитеља служена је Света литурија у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић-архијерејски намјесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина старјешине храма, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, под руководством хоровође Снежане Поповић, дипломираног теолога.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ прота Перовић:
„Историја изабраног Божијег народа показује нам како Господ увијек испуњава своја обећања. Та историја нас учи и о смислу људског живота и појединачног и заједничког као и о значају чекања и вјере у испуњење онога што је Бог обећао.
Чули смо причу о злим виноградарима. Господар им је повјерио виноград да га чувају, да обилазе редовно и да у време рода плодове донесу њему, као што припада. Али, када су остали сами, заборавише и да је виноград дар, и да нису власници него управитељи. Заборавише и шта су дужни и коме то дугују. И у својој заслијепљености починише трагедију – убише чак и сина господаревог.
Ова мала прича показује суштину цијеле библијске историје: како је Господ дао своја обећања, а људи их заборавили; како је слао пророке, а они били одбачени и најзад, како је послао свога Сина, кога су такође одбацили. То је и пророчанство – да ће и Њему тако учинити.
Браћо и сестре, ових дана слушамо приговоре како је понижење за државу што доводимо дјецу у цркву, да се прије школе помолимо Богу за разум, благослов и успех у учењу. А наши стари знали су да без молитве нема почетка ни једног посла. Наши преци нису узимали ни чашу воде, ни алат у руке, нити темељ куће ударали без крсног знака и молитве: „Ајде, Боже, помози!“
И Његош, најмудрији међу нама, свједочи да се у нашем народу вјеровало ако човјек у своме послу није успио, то је зато што није рекао: „Ако Бог да.“
Неки данас не разумију зашто доводимо дјецу у цркву, зашто на вјеронауци и у школама све почиње молитвом. Још се и ругају томе. Али, питамо се – како бисмо знали истину о Богу, о Његовом Сину и о испуњењу Божијих обећања да није било молитве и верске наставе?
У Црној Гори, хиљаду година уназад, није било школе у којој се није прво призивало име Божије. А данас, када нам кажу да идемо у Европу, треба да знамо да и тамо, у најозбиљнијим школама и универзитетима, постоји мјесто за молитву и библијску ријеч. У Америци, у Европи, па и на познатим универзитетима, и даље се чује: „Господ је свјетлост.“
Тако и наша дјеца уче да све што се у школама проучава – математика, биологија, географија – није супротно Библији, него само потврђује дубље истине Јеванђеља.
Неки нам замјерају зашто клечимо пред Господом. А зар није Пророк Давид још пре три хиљаде година рекао: „Преклоните колена пред Господом“? Зар жена из Јеванђеља није пала пред Христом и молила за милост? Зар Свети Симеон Нови Богослов у својим молитвама није говорио: „Клањам се и славим Тебе, Боже мој“?
Када дете клекне у цркви, оно не клечи пред свештеником, него пред самим Господом. То дијете учи да је мало пред Богом, али и да са Богом може постати велико. Боље је имати дијете које умије да клекне пред Господом и да се захвали, него дијете које ће живети у гордости, мислећи да му све припада.
Зато је ово нова наука која нам је потребна: не да човјек граби све за себе, него да клекне пред Господом, да се захвали за оно што има и да дио подијели са онима којима је потребно.
Нема школе без цркве, и нема цркве без школе. Литургија је такође школа – школа живота, у којој учимо вjечне истине Божије.
Слава Богу за истине које нам открива, за обећања која испуњава и за живот који нам дарује“ – поручио је, на крају свога обраћања началствујући свештенослужитељ прота Перовић.
Потом су сви они који су се припремали приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоријевском дому уз пригодно полсужење, за које су се побринуле чланице хора Свети Сава – који већ деценијама узима учешће у Литургији, у најстаријем храму Црне Горе.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
