Светом Литургијом која је у Недељу 13. по Духовима служена у барском саборном храму началствовао је протојереј Мирослав Петров, архијерејски намјесник чачански из Епархије жичке који служи у Саборном храму у Чачку, задужбини благовјерног жупана Страцимира најстаријег брата Светог Симеона Мироточивог.
Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Младен Томовић. Молитвено учешће узео је јеромонах Аркадије из Светотројицке Лавре Преподобног Сергија Радоњешког, највеће светиње Руске Православне Цркве.
На дашњи дан Српска Православна Црква прославља Сабор српских светитеља. Осврт на овај празник дао је отац Мирослав у својој бесједи изреченој након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Он је казао да се данас у једној од колијевки српске државности, у Расу код Новог Пазара, поред светиње цркве Светог апостола Петра, одржава Црквено-народни Сабор. Сабор се одржава у знак сјећања и оживљавања оних времена, када су за вријеме Свете династије Немањића, Симеон Мироточиви као Велики Жупан и његови наслиједници једно вријеме одржавали Црквено-народне Саборе код Петрове Цркве у Расу.
„Наш народ, самим тим и наша Црква православна и светосавска, има богате украсе као што су свјетила на ноћном небу. Украсе у Царству Небеском. Изданке нашег народа, од обичних људи до великих самодржаца, краљева, жупана, великих војсковођа и обичних војника, који су испуњавали ријечи данашњег Јеванђеља, које Господ упућује својим ученицима, светим апостолима, а преко њих свима који исповиједају Његово свесвето име Оца и Сина и Светога Духа. Да они који слушају ријеч Његову исповиједају Његово рођење, страдање, распеће, васкрсење и вазнесење. Да смо ми ти који исповиједамо те надумне, за нас људе надисказљиве догађаје божанског домостроја, да смо ми ти који смо свјетлост свијету и да кроз нас свијет овај гледа не само нас као појединце или као заједницу окупљену у име некога или нечега, већ и да кроз нас гледају никог другог до славу и љубав Бога Оца. И да ће нас по дјелима нашим препознати свијет који нас окружује. Шаренолики свијет разних идеја, разних овземаљских успона и падова, свијет који незнајући за Оца свога Небескога, најчешће лута тмином и тамом овоземаљском. Удаљавајући се од једине истине. А то је Христос. Богочовјек, спаситељ наш који је дошао да спасе свијет, како кажемо у једној молитви на светом предложењу. А да смо се дужни још више просијавати дјелима добра љубави и мира, позивају нас и призивају наши свети из рода нашег српскога, чији спомен данас прослављамо. Јер мало је народа који по свом броју нису велики, али по онома што су дали човјечанству и Цркви Христовој, представљају итекако велике народе, као што је то наш народ српски. Призван и позван да свједочи Оца свога Небеског и да по дјелима Његовим, односно сваког од нас, Господ нас позна, призове себе. А опет, они са којима живимо, са којима делимо ово парче неба, препознају нас по нашој доброти, нашој љубави и нашем смирењу да смо дјеца Оца нашег Небеског.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
