– Господ благосиља и изобилно даје! И да обиђемо цео свет нигде нећемо наћи оно што је сада овде у овој порти – самога Господа Исуса Христа, телом и крвљу његовом коју примисимо у светом причешћу. Ево деце Господње, ево дарова Господњих кроз песму, кроз игру, кроз разговор. Ево самога Господа међу нама.
Благосиљајмо Господу за ову лепоту. Нека би Богом био благословен данашњи празник, саборовање у славноме граду Гњилану.
Овим речима поздравио је отац Христофор драганчки многобројни народ окупљен у црквеној порти, након свете литургије, за празник Покрова Пресвете Богородице. Сабор је у Гњилану. Шарени се идаље жива српска пијаца дуж некадшње улице Слободана Трајића која води до цркве. И подсећа на чувени панађур у Гњилану – жив, још, у сећањима старијих Мораваца. Са благословом протојереја оца Зорана Ковачевића, овогодишњи кумови и верни народ уприличили су свечану прославу празника каква се после рата у Гњилану није одржала. Последњих деценија Гњиланци су тихо и скромно сваке године обележавали градски сабор, не заборављајући свој град у коме је црква постала један заједнички дом расељених и избеглих. Овогодишња свечаност на тренутак вратила их је у неко старо Гњилане каже Саша Стојановић из Гњилана.
– Данас сам баш доста њих срео који су из Гњилана. Иначе су сада у централној Србији. Али дођу, њих вуче празник. Вуче оно где су живели. Вуче и та носталгија за нашим градом. Ја кружим око цркве, присећам се тог нашег старог Гњилана. Нажалост, када изађемо из овог дворишта, ту стаје Гњилане. Није више оно Гњилане које је имало раније душу, где се нормално живело, где су људи били комшије, окупљали се изпред својих кућа. Међутим, сад су ту ове зграде силне, направљене, тако да некад и не препознам где је шта било и како је било. Али ово место нам је остало.
Гњилане је дуго пре рате 1999. био мешовити град у коме је живело око 20.000 Срба. Данас, ипак, једва 20. Један од њих је и јереј Зоран Вујић који последњих годину дана са породицом живи у овом граду. Отац Зоран каже да је тешко живети у граду на Косову, не зато што није безбедно, већ зато што је мало његових парохијана.
– Ова окупљања имају велики значај за нас овде, велика подршка свима нама овде који живемо у Гњилану. Тако да, било би потребно да се што више окупљамо овде и да покажемо да наши корени потичу одавде и да је Гњилане, заправо, српски град. Не треба да продајемо веру за вечеру, него да се непрестано окупљамо око свих наших светиња, јер наше светиње нам показују да је Косово и Метохија наша света земља.
Гњиланска црква посвећена је Светом Николи, а изграђена 1861. године. Верује се да је саграђена на темљима старије светиње – цркве Покрова Пресвете Богородице. Недавно је прилозима верних, поново, обновљена изнутра. Трудећи се да непрекидно улепшавају и чувају ову јединствену, раскошну, светињу Гњиланци су уз културни програм и трпезу љубави организовали и садњу дрвећа око цркве. Тако је сваки верник, данас, својом руком засадио један нови корен који ће, уз Божји благослов, задуго цветати српским Гњиланом.
Марија Васић
