– Gospod blagosilja i izobilno daje! I da obiđemo ceo svet nigde nećemo naći ono što je sada ovde u ovoj porti – samoga Gospoda Isusa Hrista, telom i krvlju njegovom koju primisimo u svetom pričešću. Evo dece Gospodnje, evo darova Gospodnjih kroz pesmu, kroz igru, kroz razgovor. Evo samoga Gospoda među nama.
Blagosiljajmo Gospodu za ovu lepotu. Neka bi Bogom bio blagosloven današnji praznik, saborovanje u slavnome gradu Gnjilanu.
Ovim rečima pozdravio je otac Hristofor dragančki mnogobrojni narod okupljen u crkvenoj porti, nakon svete liturgije, za praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Sabor je u Gnjilanu. Šareni se idalje živa srpska pijaca duž nekadšnje ulice Slobodana Trajića koja vodi do crkve. I podseća na čuveni panađur u Gnjilanu – živ, još, u sećanjima starijih Moravaca. Sa blagoslovom protojereja oca Zorana Kovačevića, ovogodišnji kumovi i verni narod upriličili su svečanu proslavu praznika kakva se posle rata u Gnjilanu nije održala. Poslednjih decenija Gnjilanci su tiho i skromno svake godine obeležavali gradski sabor, ne zaboravljajući svoj grad u kome je crkva postala jedan zajednički dom raseljenih i izbeglih. Ovogodišnja svečanost na trenutak vratila ih je u neko staro Gnjilane kaže Saša Stojanović iz Gnjilana.
– Danas sam baš dosta njih sreo koji su iz Gnjilana. Inače su sada u centralnoj Srbiji. Ali dođu, njih vuče praznik. Vuče ono gde su živeli. Vuče i ta nostalgija za našim gradom. Ja kružim oko crkve, prisećam se tog našeg starog Gnjilana. Nažalost, kada izađemo iz ovog dvorišta, tu staje Gnjilane. Nije više ono Gnjilane koje je imalo ranije dušu, gde se normalno živelo, gde su ljudi bili komšije, okupljali se izpred svojih kuća. Međutim, sad su tu ove zgrade silne, napravljene, tako da nekad i ne prepoznam gde je šta bilo i kako je bilo. Ali ovo mesto nam je ostalo.
Gnjilane je dugo pre rate 1999. bio mešoviti grad u kome je živelo oko 20.000 Srba. Danas, ipak, jedva 20. Jedan od njih je i jerej Zoran Vujić koji poslednjih godinu dana sa porodicom živi u ovom gradu. Otac Zoran kaže da je teško živeti u gradu na Kosovu, ne zato što nije bezbedno, već zato što je malo njegovih parohijana.
– Ova okupljanja imaju veliki značaj za nas ovde, velika podrška svima nama ovde koji živemo u Gnjilanu. Tako da, bilo bi potrebno da se što više okupljamo ovde i da pokažemo da naši koreni potiču odavde i da je Gnjilane, zapravo, srpski grad. Ne treba da prodajemo veru za večeru, nego da se neprestano okupljamo oko svih naših svetinja, jer naše svetinje nam pokazuju da je Kosovo i Metohija naša sveta zemlja.
Gnjilanska crkva posvećena je Svetom Nikoli, a izgrađena 1861. godine. Veruje se da je sagrađena na temljima starije svetinje – crkve Pokrova Presvete Bogorodice. Nedavno je prilozima vernih, ponovo, obnovljena iznutra. Trudeći se da neprekidno ulepšavaju i čuvaju ovu jedinstvenu, raskošnu, svetinju Gnjilanci su uz kulturni program i trpezu ljubavi organizovali i sadnju drveća oko crkve. Tako je svaki vernik, danas, svojom rukom zasadio jedan novi koren koji će, uz Božji blagoslov, zadugo cvetati srpskim Gnjilanom.
Marija Vasić
