Danas se navršavaju 22 godine od nerasvetljene otmice novinara Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića kod Orahovca.
Na mestu gde su poslednji put, pre 22 godine viđeni novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić, okupili su se članovi Udruženja novinara Srbije i njegovog ogranka na Kosovu uputivši još jednom zahtev da se odgovorni za otmice i ubistva moraju pronaći i najstrožije kazniti.
Medijima su se obratili predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić, novinarka iz Beograda Jelena Petković, urednik RTV Kim Goran Avramović i novinar Živojin Rakočević, prenosi RTV Kim.
Ničić, je kod spomenika nestalih novinara, rekao da se istina o kidnapovanim i ubijenim novinarima, bez obzira na veru i naciju, mora otkriti.
„Kao što znamo, za deo perioda kada su naše kolege nestale i ubijene nadležan je Specijalni sud u Hagu. Mi od tog suda očekujemo da nam konačno daju odgovore, gde su naše kolege, i ko je odgovoran za njihove otmice i ubistva, i da te počinioce najstrožije kazni“, kazao je Ničić, prenosi RTV Kim.
Novinarka iz Beograda i član UNS-a Jelena Petković je napomenula da je vrlo važno pokazati solidarnost i podršku porodicama koje su izgubile svoje najmilije.
„Mi 22 godine ne znamo šta se desilo sa našim kolegama. Tek 2017. godine smo saznali da je EULEX otvorio i zatvorio istragu, a da zaparavo prave istrage nije bilo”, istakla je Petković, prenosi RTV Kim.
Član Suda časti UNS-a i glavni i odgovorni urednik RTV Kim, Goran Avramović, ističe da je rad Specijalističkih veća suda u Hagu „verovatno poslednja prilika da međunarodna zajednica pokaže da joj je stalo da se rasvetli sudbina otetih i nestalih“.
„Rad Specijalističkih veća suda u Hagu je verovatno poslednja prilika da međunarodna zajednica, koja takođe snosi ogromnu odgovornost za situaciju u kojoj smo mi na današnji dan u protekle 22 godine, pokaže da joj je stalo da se rasvetli sudbina otetih i nestalih i da se dođe do epiloga tragične sudbine naših kolega”, rekao je Avramović.
Novinar Živojin Rakočević smatra, „da ako je suditi po broju ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika, i ako se prema tome ceni sloboda ovog prostora, onda se mi nalazimo na potpunom dnu“.
„Jasno je da je naše kolege oteo, pobio i život njihovih porodica, kolega, prijatelja uništio sistem. Iza zločina, otmica, iza nesreće, nalazi se sistem koji je sada na vlasti, koji permanentno onemogućava bilo kakvu istragu. A na prvom mestu, ovo su ljudi, ovu su primeri koji bi morali biti istraženi, jer od istrage i rasvetljavanja sudbine, zavisi sudbina slobode na ovom prostoru za sve, i za Srbe i Albance“, poručio je Rakočević.
UNS i UNS na Kosovu podsećaju da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na Kosovu i Metohiji:
Šaban Hoti, profesor ruskog jezika, prevodilac i medijski radnik zarobljen je, a potom ubijen, kao deo ekipe Ruske državne televizije koja je jula 1998. godine pokušala da napravi intervju sa pripadnicima OVK u selu Lapušnik.
Ljubomir Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva“ i dopisnik „Politike“ otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.
Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.
Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine.
Krist Gegaj, urednik u RTV Priština, ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca po dolasku međunarodnih snaga.
Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini.
Na Kosovu su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), Informativnog centra Kosova „Informator“ Enver Maljoku (1999), „Rilinđa“ Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005).
Izvor: Kossev
