Мати Злата Игуманија манастира Богородице Тројеручице на Авали код Београда каже да је данас када испраћамо духовног оца Митрополита Амфилохија у наручје Господње сваком од нас дозвољено да плаче али да смо сада још ближи са њим.
„Када бих се осјетила као птиче које испадне из гнијезда и не може да полети он би ми рекао: „Срећо моја“ и ја сам добијала нову снагу да полетим. Увијек сам жељела да и ја то њему кажем али како да ја то кажем Митрополиту.
Кад сам чула да се упокојио сузе су саме текле, разговарала сам са њим и молила га да ми опрости за све. Онда су ми послали његову фотографију из болнице. Када сам угледала његов лик само ми је пукло из душе и рекла сам први пут: Срећо моја. Све је затреперило око мене…чуо ме…ту је. И кад год ми је тешко ја кажем из срца, из душе: Срећо моја! Знам да ме он чује и то је моја утјеха.“- каже мати Злата.
Слободанка Грдинић