Архимандрит Данило (Љуботина) из Митрополије Загребачко-љубљанске био је пријатељ блаженопочившег Архимандрита Луке, кога је упознао као Уроша, још 1982. године на Богословском факултету у Београду гдје је отац Данило тада био в.д Секретара.
„Сјећам се да је Урош сваког јутра у пет сати био на литургији у манастиру Ваведење који је убрзо, захваљујући јеромонасима Амфилохију и Атанасију и игуманији Агнији, постао мали да прими све младе који су просто хрлили на Свету литургију. Било је то право чудо Божије, које посебно ви у Црној Гори можете схватити“- каже отац Данило.
Касније, када је отац Данило постао парох у Пули и тамо је срео оца Луку који је у Пули био на одслужењу војног рока.
„Био је први војник у униформи кога сам ја видио да улази у цркву. Урош је, као војник у униформи, проповиједао Свето Јеванђеље“- сјећа се отац Данило.
„Отац Лука је учествовао у надахнућу литија у Црној Гори које су у ово вријеме букнуле као духовни пожар“-каже отац Данило позивајући да чешће посјећујемо гроб оца Луке који, како каже, свијетли.
„Гроб оца Луке је гроб наше свјетлости и одушевљења. Наш отац Лука је жив, он живи међу анђелима Божијим, надахњујући нас и дааље својом благом ријечју, осјећајем и Аврамоовим гостољубљем. То је отац Лука кога памтимо коме се молимо и за кога молимо“-каже отац Данило дијелећи са нама своја, топла, пуна љубави, сјећања на свог пријатеља оца Луку (Анића).
Слободанка Грдинић
