Хајдучки харамбаша и јунак Стојан Ковачевић рођен је у селу Срђевићи код Гацка 1821, а умро је у дубокој старости у Никшићу 1911. године. Прославио се бројеним подвизима у сукобу са херцеговачким Турцима. Вријеме његовог хајдуковања и великих борби и подвига у народу је познато као „Стојанов вакат“.
Учествовао је у свим херцеговачким ратовима од 1852. до 1882. године. Један је од најуспјешнијих вођа у устанку 1882. против аустроугарске окупације БиХ. Истицао се необичном храброшћу, смјелошћу и умјешним командовањем.
По жељи краља Николе, највећи црногорски јунак Новак Рамов Јововић и највећи херцеговачки јунак Стојан Ковачевић издигнути су и сахрањени са двије стране уз Саборни храм Светог Василија у Никшићу, који је и подигнут као завјетна црква погинулим за слободу, црногорским и херцеговачким борцима. Ова два јунака, попут анђела чувара, ту стоје као вјечна стража над краљевом красном задужбином и над слободарским градом Никшићем.
Поводом 200 година од рођења и 110 година од упокојења јунака Стојана Ковачевића, у суботу 6. новембра 2021. године, у Градској кући у Никшићу, одржан је, у организацији ЈУ Музеји и галерије Никшић и Општине Никшић, округли на тему „Стојан Ковачевић – бранич свог рода“.
Говорили су: Марко Ковачевић, предсједник никшићке Општине, др Огњен Милинковић, начелник Општине Гацко, гдје је, дан раније, уприличена академија у част Стојану Ковачевићу, потом мр Алексије Гргур, директор ЈУ „Информативно – културни“ центар у Гацку и др Васиљ Јововић. Водитељ програма била је Светлана Томић.
