Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 30. januara 2022. godine, na praznik Prepodobnog Antonija Velikog, svetom arhijerejskom Liturgijom u Sabornom hramu Svetog Save na Vračaru. Sasluživali su preosvećena gospoda episkopi dalmatinski Nikodim i remezijanski Stefan. Besedu Patrijarha srpskog g. Porfirija donosimo u celosti:
Braćo i sestre, čuli smo odlomak iz Jevanđelja po Luki, reči samoga Gospoda kojima je suvišno bilo kakvo tumačenje. One su same po sebi dovoljno jednostavne i dovoljno jasne, toliko da svako ako ih se drži može da raste iz tajne u tajnu, iz Otkrivenja Božjeg u Otkrivenje Božje. Mi neretko postavljamo mnoga pitanja i mnoge jednostavne reči nam nisu jasne zato što imamo potrebu da pravdamo svoje slabosti, da pravdamo svoje promašaje, da pravdamo svoj greh. Reč Jevanđelja, Reč Gospodnja je jednostavna i iznutra govori i obraća se svakom čoveku.
Stojeći skrušeno, skromno i smireno pred licem Božjim svako od nas mogao bi da oseti i da kaže: Gospode, ja sam slab i nemoćan, ja sam grešan i ne postoji nijedna reč, nijedan razlog spoljašnji kojim bih se mogao opravdati, ali hvala Tebi, ljubavi Tvojoj i Tvome milosrđu što nisi dozvolio da sve svoj sklonosti pustim da se spontano razvijaju u mome životu, jer bih onda bio neuporedivo slabiji i padao bih još niže nego što sam pao. Dakle, slab sam i nemoćan, promašen i grešan, ali Ti, Gospode, znaš moje srce i Ti si ljubav i Ti možeš sve i svakoga, pa i mene poslednjeg nedostojnog, uzeti u naručje svoje.
Toliko je, braćo i sestre, jednostavna Reč Božja da njoj nije potrebno nikakvo dodatno tumačenje. Isto tako, Reč Božja kao uputstvo za naš život opet je sasvim jednostavna i jasna. Nema tog čoveka koji ne zna šta je dobro, koji ne zna šta valja činiti da bismo kao ljudi živeli u saglasju sa onim što je normalno, sa onim što je prirodno naše stanje. Bog nam je dao savest i svi iznutra nepogrešivo, ako hoćemo da oslušnemo taj glas svoje savesti, znaćemo šta je ispravno, znaćemo da razlikujemo crno od beloga, znaćemo da razlikujemo šta je to zdravo, a šta je nezdravo. Ali ako bi neko pomislio da, eto, ne može dovoljno jasno i glasno da oslušne i čuje svoju savest, u današnjem Jevanđelju sam Gospod kaže: Ako hoćete da uđete u Carstvo Nebesko tj. ako hoćete da budete normalni, čitajte Jevanđelje i tu u Jevanđelju vam je dato šta je ispravno, a šta neispravno. Data je istina i ona se jasno razlikuje od laži.
Dakle, u zakonu Božjem, u zapovestima Božjim nama je oslikan lik i portret svakoga od nas ukoliko hoće da se uklopi u okvir zamisli Božje, promisla Božjeg, Njegove ljubavi. Onda kada pođemo putem života u Hristu prepoznajemo makar ponekad da želimo da u potpunosti budemo u naručju Božjem, da imamo potrebu da se usavršavamo, da idemo ka savršenstvu. Kroz usta ovoga mladića iz Jevanđelja Gospod nam je rekao da se držimo zapovesti Božjih koje nas vode u slobodu, koje ne ukidaju našu slobodu, nego naprotiv vode nas u slobodu od greha, od prolaznosti, od smrti, vode nas u slobodu koja se zove ljubav kao potpuno predavanje Bogu i potpuno predavanje sebe bližnjem. Da bi ispunjavanje zapovesti zaista bilo blagotvorno za nas, da bi osluškivanje savesti naših bilo spasonosno za nas, važno je da u temelju našega truda, ma kakav on bio, budemo smireni i to upravo znači Reč Gospodnja: Ako hoćeš savršen da budeš sve što imaš razdeli i uzmi krst svoj i pođi za Hristom. To je, braćo i sestre, smirenje. Šta ova rečenica znači? To znači da nezavisno od toga koliki je naš imetak, bilo da imamo mnogo ili malo, jednako treba da se odreknemo toga što imamo, u smislu da znamo da nije imanje ono što nas čini vrlinskim ljudima, da nije imanje samo po sebi ono što nam obezbeđuje sigurnost, ono što nas čini boljima od drugih, nego da koliko god imamo, imali malo ili mnogo, budemo svesni da naš život ne zavisi isključivo i samo o zemaljskom hlebu, koji je potreban naravno za naš život, nego da naš život i smisao našeg postojanja zavisi od svake reči koja izlazi iz usta Božjih tj. Da podeliti ono što imaš, odreći se onoga što imaš to znači staviti Boga na pravo mesto u lestvici vrednosti svoga života, nikada ga ne staviti na prvo mesto, da ono što imaš bude i izvor tvoga postojanja, svoje sigurnosti, tvoga dostojanstva, nego da uvek budeš svestan da je Hristos živi Bog, alfa i omega našega postojanja, da možemo i čitav svet zadobiti i svu slavu ovoga sveta steći i pritom držati se i zakona Božjeg, ali ako nemamo smirenja, tj. ako ne utemeljimo sebe na Hristu, ako nismo spremni u svakom trenutku da prihvatimo volju Njegovu, volju Njegovu za nas o nama, sa blagodarenjem onda je nesigurno i to što imamo, ali je nesiguran i čak ovaj naš hod putem držanja zapovesti. Svaka vrsta vezivanja.za bilo što što nije Hristos nas sprečava da do kraja prepoznamo ljubav Njegovu i da se njemu svecelo predamo bilo da je materijalni imetak, bilo da se to imanje ogleda u posedovanju vrlina, u ispunjavanju zakona, jer onda ispunjavanje zakona postaje spoljašnje i ima za cilj da to drugi vide, da pohvale i prepoznaju, da kažu kako smo mi dobri i bolji od drugih. U takvom razumevanju i ispunjavanju zakona i posedovanja imetka mi smo zapravo gubitnici.
Evo, braćo i sestre, sve što imamo Hrista radi uvek da budemo spremni da se odreknemo, tj. i kada to imamo da smo ga se već odrekli, da nam služi kao dar Božji uz pomoć kojeg mi možemo da pokažemo, potvrdimo i projavimo svoju ljubav u odnosu na bližnje tako što to što imamo kao dar od Boga ne doživljavamo kao svoje nego da delimo sa drugima bilo da je u pitanju materijalni ili duhovni imetak.
Neka bi Gospod dao da uvek imamo smirenja i ljubavi, smirenja pred Bogom i ljubavi prema Njemu, a kad stojimo na ta dva kamena, na dvojedinom temelju smirenja i ljubavi, mi smo već ovde i sada, braćo i sestre, u punoći u Carstvu nebeskom i na putu savršenstva. Da Bog da da utemeljimo sebe u smirenju i ljubavi i da onda zaista u savršenstvu, ka savršenstvu iz slave u slave rastemo zajedno sa svima svetima koji su ostvareno Jevanđelje, koji su Hristos oblagodaćeni i koji slave Njega Jednoga u Trojici Boga, i mi im se pridružujemo, Oca i Sina i Svetoga Duha sada uvek i u vekove vekova. Amin!
