СВЕТИ АРСЕНИЈЕ ЧУДОТВОРЧЕ
Кад заблиста Свети Сава
Српској земљи мир се дава.
Молитвама спаја земљу,
Са престолом милог Христа
Дивна радост и врлина,
Сваком Србу тад заблиста.
Арсеније младић свети,
Ка том Божјем свјетлу лети.
И у Жичи њега срете,
Благослове прими свете
Бог открива Светом Сави
Да је дошо монах прави.
Ту светитељ прими схиму,
Трпи зиму и врућину.
И о кори хљеба сува,
Свету – Божју љубав чува.
Да се о њој не огријеши,
Од сатанске везе дрјеши.
Он болести исцјељује,
Хулне бјесе истерује,
Молитвама пламенијем,
Од Господа даре прима,
Он кротак и милостив
Те помаже нама свима.
Видје Свети Сава – сасуд
Духа Светог како зрачи,
И да српско небо хоће
Брзо да се наоблачи,
А он треба да Господу
Ових дана да одлети,
Па на престо српске цркве
Арсеније буди свети.
Тешко бреме на се прими,
Чудотворац овај силни
Да крмани српском црквом
По бурноме мору сињу,
Крепећ српску сиротињу
И учећи великаше,
Сваког греха да се плаше.
Да у миру и љубави
Сваку злобу заборави.
Рјечи Христа да следују,
Вјечни живот – наслеђују.
Па, кад Господ позва к себи,
Угодника свога мила,
Тијело му Он прослави,
И испуни вјечних сила
Те кроз њега чуда чини.
Од сатане штити људе,
Од недуга и заблуде,
Што од свуда нама прјети,
Слава теби Арсеније,
Слава теби Оче свети.
(Приредио Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре)
