У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона Мајке Божије Калушке пројавила се 1748. године у селу Тинково, Калужске провинције, у кући земљопоседника Василија Хитрова. Две служавке овог земљопоседника су сређивале ствари на тавану његове куће и док је једна од њих марљиво обављала посао, друга служавка, Евдокија која је била позната по необузданој природи, пала је у сквернословље. Пријатељица ју је покушавала умирити и током умиривања изненада је открила међу гомилом ствари наслаге оштрих платна. Откривајући, девојка је видела образ жене у тамној одежди са књигом у рукама.
Узимајући слику за портрет игуманије, а желећи да уразуми Евдокију, запретила јој је гневом приказане на платну. Евдокија је, међутим, смело рекла: „Ево како се бојим твоје игуманије“ – и пљунула на платно.
Истовремено је добила напад и пала онесвешћена, трзајући се, са пеном која јој је излазила на уста.
По наређењу власника, Евдокија је склоњена са тавана и положена у собу, очекивајући да ће се ускоро упокојити. Следеће вечери, Царица Небеска се појавила пред родитељима Евдокијиним и открила им да се њихова ћерка бесрамно смејала и исмевала пред Њом, наредивши им да одрже молебан пред оскрнављеном иконом, и да попрскају оболелу жену са водом, освештаном током службе пред иконом. После службе, Евдокија се опоравила, а земљопоседник Хитров је узео Калушку чудотворну икону Мајке Божије у своју кућу, одакле су чудесна исцељења болесних и болних почела да произиле.
Године, 1771., Калуга и околни градови су били уништени помором и никакве мере нису могле да спрече епидемију.
Тада је чудотворна икона Мајке Божије донесена из села Тинково у град. Три дана житељи Калуге су носили икону около града са молитвом, а обољења су престала.
У сећање на овај догађај, један од датума прослављења иконе је 2. септембар
Године 1812, хорде Наполоеонове армије су ушле у Калушку провинцију. Становници су се молили у светињи за избављење од инвазије странаца, и изненада, Французи су се окренули од Калуге ка Гжатску и кренули по путу који су управо разорили. На крају рата, Свети синод РПЦ у част ослобођења града од Француза, установио је празник поштовања Калушке иконе Мајке Божије, 12. октобра са литијом около града.
Од 1918, Калушка чудотворна Дјевина икона се налазила у Калушком музеју. У послератним годинама, Калушка икона Пресвете Дјеве је враћена Цркви и сада је постављена у Калушки Свето-Георгијевски сабор.
Датум прослављења иконе је 15. септембар по новом, односно 2 септембар по старом календару. Ту је и други датум прослављења 25. октобра по новом, односно 12 октобра по старом календару.
Чуда
Пред иконом Богородице Калушке се моле они који пате од раслабљености, ушних болести, глувоће, они који се моле за избављење од куге и колере и од најезде иностраних племеника.
Изображење
Пресвета Дјева је приказана засебно са отвореном књигом, коју чита; претпостављамо да је у питању Стари завет, на који указује прстима десне руке.
Осликана је на зеленој подлози са белим мафорионом на глави и златним ореолом, без икаквог украшавања. Само је по ивицама мафорион извезен позлатом, док је у пределу чела извезена једна велика звезда; приказан је у белој боји, боји – чистоте, радости и просвећења.
Богомајка је одевена у горњу одежду тамно плаве боје, док је доња нешто богатија у тамно црвеној, са извезеним порубима по ивицама и звездама на раменима – симболима непорочности Њене.
На рукама су је извезе наруквице као код свештенослужитеља док савршава Свете тајне; оне симболизују и везе којима су биле везане руке Исусу Христу, док је вођен Понтију Пилату.
Оно што је необично на овом изображењу, видимо појас Свете Дјеве, који је такође део богослужбене одежде свештенослужитеља у облику траке, који осим практичне улоге (да би се комотније обављале свештене радње) има и симболичну улогу; појас представља силу коју је Господ дао свештенику да савлађује тело и телесна задовољства, а такође подсећа и на убрус којим је Христос био опасан, док је прао ноге својим Ученицима.
Све нам ово говори, да је Дјева сама саслужитељка Олтара Гоподњег у улози коју је имала у домостроју људског спасења. Овде је одевена у одежде налик свештеничким, које имају за циљ да подсећају онога који их носи, да са побожношћу обавља богослужбене радње, као и на врлине којима треба да се одликује.
Треба имати у виду да је свака свештена одежда, освећена од стране епископа и да се оне облаче искључиво у богослужбене сврхе и док се облаче изговарају се молитве прописане Типиком.
Дакле, овим Дјевиним изображењем, Она нас сама упућује на служење Христу, у страху и побожности.
Познато је из Светог предања да се боравећи у кући Јосифа заручника, није интересовала светским стварима и да је мало, само колико је потребно, разговарала са двема кћерима Јосифовим; углавном се бавила рукодељем и изучавањем Светих списа – управо онако како је затичемо на овом приказу.
Молитва прва
О Пресвета Дјево, Мајко Христа Бога нашега, Чудесна Царице неба и земље! Чуј болно уздисање срца наших; Погледај са Свете висине Твоје на нас, са вером и љубављу који долазећи пред чудотворну икону Твоју са нежношћу се Теби Владичице, моле! Не омаловажи Цркву православну, помози нам, Пресвета Богородице, да непорочно сачувамо отачку православну веру до краја наших дана, да постојано ходимо у свим заповестима Господњим и избавимо се од погубних душебрижних учења. У Твоју, Чудесна Царице неба и земље, милост се надамо, ми слуге Твоје: очисти ум наш од грешних помисли, духовне раслабљености, преплављености страстима, од искушења, и упадања у грех; Ти си, Господарице, снажно уточиште за покајнике. Подигни нас из дубине греховне и истинским покајањем напоји наша усахла срца, просветли очи срца нашег виђењем спасења, и упути на прави пут обмањене демонским чинима; уништи свако зло и безбожно дело; учини свако добро, добротворним делима и пожури; устрој. Господарице, у нашим срцима дух страха Божијег, дух побожности, дух кротости, смирења, трпљења, благости; омекшај наша зла срца и пошаљи нам ревност за спасење ближњих. Просвети и научи нас, Свемилостива Заступнице наша, како безгрешно ходимо путем овоземаљског живота: као што Ти, Пресвета, видиш веру нашу и видиш наду нашу. О Госпођо света! Утехо ожалошћенима, помоћ ојађеним; сачувај од муње грома, штетних ветрова, жестоких болести, смртоносних чирева, међусобне свађе, инвазије страних непријатеља. О Пресвета Богородице! Избави нас од изненадне и насилне смрти; дај нам свима обраћење на прави пут и хришћански крај живота наших, непостидан, миран, причешћујући се Светим тајнама. За време нашег изласка јави нам се, Богородице Дјево, и избави нас од власти демона, ваздушних љутих искушења и огња вечног. За оне који су умрли изненадном смрћу, буди милостива пред Сином Твојим, а за све упокојене, који немају сроднике, упокој их миром Сина Твога, како би нам била непрестана и топла Молитвеница и Заступница; Да би се упокојили у вери и покајању из овог привременог живота, оци наши, браћа, мајке и сестре наше – Твојим заступништвом, да се удостојимо да пребивамо у обитавањима небеским са анђелима и са свима светима, где се чују гласови оних који величају и радосно славе Пресвету Тројицу, Оца и Пресветог Сина, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва друга (у току литије)
О Пресвета Госпођо Богородице, Царице неба и земље! Прибегавамо Теби и призивамо Твоју помоћ: сачувај нашу земљу од најезде страних непријатеља, и од сваке душевне и телесне болести, и од смртоносних чирева, јер Тебе, Пресвета Богородице, увек певамо, величамо и славимо, као нашу добру и чудесну Заступницу у векове векова. Амин.
Тропар, глас 4
Заступнице од непријатељских туђинаца, Непобедива Заступнице земље Калуге, и Избавитељко Милостива од смртоносних чирева! Избави слуге Твоје од свих невоља и болести који са вером и љубављу, прибегавају чудотворној икони Твојој, и спаси душе наше.
Величање
Величамо Те, Богородице Дјево, и поштујемо чудотворну икону Твоју, којом си благоволела да спасеш земљу Калушку од најезда непријатеља и сверазорних болести.
Елза Бибић
превод с руског: О.Б
Литература
