У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона звана Призив на смирење, пројавила се у Псковској области 1420. г. на Каменом језеру, одакле је 16. септембра у време великих невоља, премештена у град Псков.
У годинама комунистичког безбожја скривана је на више места, а више од 50 г. чувала ју је м.Теофанија, у схими Теодора. Године 1992. м. Теодора икону је предала Ваведењској цркви (истоименог бившег манастира) у коме је већ било омогућено редовно богослужење.
Као датум прослављења иконе узет је 29. септембар по новом, односно, 16. септембар по старом календару.
Чуда
Икона Богородице Призив на смирење постала је надалеко позната након чудесне појаве која се догодила 2001. године у кијевском Свето–Ваведенском манастиру. На стаклу ковчега за иконе, у коме се налазила икона, чудесно је изображен лик светог образа. И од саме иконе Богородице, и од отиска на стаклу, многи људи су се исцељивали од душевних и телесних болести.
Пред овом иконом верни се моле за даровање покајања како себи тако и ближњима; заштита је од јереси и раскола; пружа помоћ свима онима који су оклеветани; укрепљује у вери, помаже болеснима и свима невољнима.
Изображење
По предању живописала ју је схимонахиња Марија, која је строго постила и свакодневно се причешћивала, током рада на њој.
Једна од копија ове чудотворне иконе од 17. века налази се у Кијево-Флоровском Вазнесењском женском манастиру док друга копија украшава главни храм кијевског Свето-Ваведењског мушког манастира.
Колико видимо, на икони је Богомајка представљена у црвеној ризи оивиченој златним порубом, испод које се назире доња одежда плаве боје – док Јој се на глави находи царска круна. Док седи, држећи жезал у десној руци, левом руком придржава Богомладенца, који усправно стоји на њеним коленима;
Знамо да жезал/патерица симболизује духовну власт коју има онај који га поседује – у овом случају, Владичица, као Царица неба и земље; док је Богомладенац, као Саздатељ света, приказан у стојећем положају, одевен у бели хитон како десном руком милује лице Своје Мајке, док левом руком носи шар (куглу), символ света, којим Он, несумњиво као Његов Створитељ, влада.
Овде видимо да Син и Мајка деле власт, коју имају, самом чињеницом што су симболи царске власти међу Њима, подељени. Док је жезал/патерица у руци Мајке, шар је у рукама Богомладенца – духовна власт је у рукама Богомајке, а земаљска у рукама Младенца. Тиме закључујемо, да Он по Своме благовољењу, дели власт коју има са Њом, као Владичицом света. Јер Она која се непрестано моли за род људски и посредује пред Њим, пред престолом Творца, достојна је да буде Царица небесна; духовна Мајка, којој ће се обраћати сви они којима је потребно смирење, који Јој даноноћно вапију за помоћ – јер је неодступна Заштитница и Покровитељка угњетаваних.
А саме боје којима је осликана ова икона, по речима иконописца, су се налазиле у малим кивотима у којима се иначе чувају честице угодника Божијих; тако је урађено по благоизвољењу саме Владичице, која се иконописцу, схи-монахињи Марији, у сну јавила.
Дјева је одевена у јарко црвену ризу, боју мученика док је Младенац одвен у бели хитон, чија боја симболизује, чистоту, радост и просвећење. Хитон покрива цело тело Богомладенца, од врата до стопала који својом белином подсећа на блиставу одећу анђела, који су се јављали људима. Он својој симболиком представља спокојну савест, и духовну радост у Господу. Иако одевен у ђаконске одежде, Младенац носи шар у руци, симбол земљаске власти. Јер он је Господар небе и земље. И свакога ко му прилази, позива на смирење, којим одише.
Царска круна коју носи Приснодјева, означава архијерејско достојанство, митру, коју на богослужењима носе архијереји; она симболизује трнов венац који је стављен на главу Христу. Приснодјева је, носилас архијерејског достојанства, Владичица света за који је Син Њен пострадао. Отуда, трнов венац на Њеној глави јер саучествује у страдањима Његовим.
И заиста, иако је прошло више од 6 века од како је икона настала, боје на њој су врло живе, постојане, као да је икона јуче осликана.
Тропар, глас 4
Необорива стена и Источник чудеса, јавио се образ Твој Владичице; којим од давнина заступаш и чуваш град Твој Псков коме си дарована, тако и данас сачувај нас од свих беда и невоља, милостиво, и избави и спаси душе наше, као љубвеобилна Мати.
Кондак, глас 3
Пречиста Дјево, одсјај лица Твога, удостоји се захвалних дарова, прими дарове, помози живима и мртвима, спаси град и земљу нашу, и узнеси молитве пред Сином Твојим, и спаси све нас.
Величање
Величамо Те, Пресвета Дјево, Богом изабрана Отроковицо и поштујемо свете икону дивног приказа Твога.
Молитва пред чудотворном иконом
О, Пресвета Госпођо, Богородице Дјево, виша од Херувима и пречасна од Серафима, Богоизабрана Дјево! Погледај са висине небеске милостивим оком Твојим на нас, недостојне слуге Твоје, са нежношћу и сузама молећи се пред Твојим најчистијим ликом; немој нас лишити заступништва Твога и заштите Владара на овом земаљском путу, жалосном. О, Пресвета Мајко Господа милостивог! Изненади нас пребогатим милосрђем Својим, учврсти нашу слабу вољу да вршимо заповести Христове, омекшај наша окамењена срца љубављу према Богу и ближњем, даруј нам скрушеност срца и истинско покајање, да очистивши се од прљавштине греха, удостојимо се мирне хришћанске смрти и доброг одговора на Страшном и непристрасном Суду Господа нашега Исуса Христа, Њему са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим благим и животворним Духом, пружамо, сваку славу, част и поклоњење сада и увек и у векове векова. Амин.
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.
Литература:
Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа – Овоземаљски живот и чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ, Београд, 2002г. стр. 235;
ООО Духовно Преображење: Богородици приљежно припадајмо – Молитве Мајци Божијој пред њеним чудотворним иконама, Москва, 2015. г., стр: 82,83;
https://www.deva-maria.ru/:icona-bozhiei-materi-bogomateri-bogorodica-prizri-na-smirenie
