На празник Светог Стефана Дечанског, у недељу 22. по Духовима, у Храму Светог Јована Владимира у Бару, служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Младен Томовић, уз саслужење протојереја Љубомира Јовановића.
Тумачећи Свето јеванђеље о богаташу и убогом Лазару, прота Младен је истакао важност двије ствари. Прва је да су сви људи призвани од Христа Спаситеља нашег и да нећемо имати оправдања ако нисмо живјели хришћанским животом, ако нисмо знали, познавали и спознали Христа. Ниједан човјек неће имати оправдања пред Богом, а нарочито нећемо имати оправдања ми, православни хришћани.
„Нећемо знати да дамо одговор ако нисмо спознали Христа, јер имамо заповијести Његове, имамо Цркву Његову, имамо Јеванђеље, и ову причу поучну и остале јеванђелске приче. Све то имамо и нећемо имати оправдања пред Богом, што нисмо живјели хришћанским животом, што нисмо живјели животом који је богоугодан. И управо можемо узeти ову причу, и овај дио приче, дијалог који су водили овај богаташ и праотац Аврам, као поуку да ми хришћани пред Богом нећемо имати оправдање када једног дана дођемо пред Господа. Нећемо имати оправдање зашто нисмо у Цркву Христову ишли, зашто нисмо живјели богоугодним животом јер нам је све дато. Господ нам је дао своје заповијести, дао нам је своје Јеванђеље, Цркву, свештенике, епископе, монахе, да нас они поучавају, да се преко њих научимо вјери, да се научимо хришћанском начину живота.“
Друга ствар у овој јеванђелској причи о богаташу и Лазару, на коју је указао прота Младен Томовић, је упозорење од стране овог богаташа који је живио небогоугодним животом, трошећи своје богатство на самога себе, своје прохтјеве, страсти, због чега је наслиједио пакао. Иако је знао за Божије заповијести, он их није хтио испунити и није хтио да живи по њима, а Господ нас је створио као слободна бића, да бирамо, ништа нам не намећући неком својом силом:
„Господ нас је створио као слободна бића, да сами бирамо шта ћемо и како ћемо и којим ћемо начином живота живјети, а дужни смо да живимо по заповијестима Божијим како би наслиједили Царство Божије“, казао је прота.
Говорећи о Светом краљу Стефану Дечанском, о. Младен је подсјетио да је он живио богоугодним животом, да је страдао и пострадао прво од свога оца, па од сина свога, претрпјевши многе муке:
„И заиста, та његова богоугодност, којом је он проживио свој живот, види се и у ономе предивном храму у Високим Дечанима, манастиру који је изградио и који стоји нетакнут од момента када је изграђен. Управо његовом заслугом, заслугом Божијом, али и његовим молитвама и његовој богоугодности. Господ је услишио његове молитве и тај храм до дана данашњег није такнут, а многе војске су пролазиле и долазиле да тај храм сруше. И његове свете мошти које обитавају у Дечанима, у манастиру, ево толико вјекова, чине чудеса, исцјељујећи разне болеснике. И живот Светог Стефана Дечанскога можем протумачити као живот пун горчине, пун неправде. И трпећи неправду није роптао, него се Богу молио и Бога призивао, и тако стекао смирење и на тај начин је угодио Господу. Зато га је Господ и наградио Царством Божијим.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
