Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас на Богојављење, 19. јануара, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства цетињског намјесништва и свештеномонаштва ове свете обитељи у молитвеном присуству вјерног народа.
Послије Свете литургије у порти Цетињског манастира Преосвећени Владика Пајсије началствовао је чином великог водоосвећења, а потом је освећеном водом покропио сабране, честитајући им празник радосним поздравом: Бог се јави – Ваистину се јави!
Бесједећи сабранима, Владика Пајсије је истакао да је Бог вјечан, непромјењив и да Његово јављање у овај свијет, Његово рођење, страдање и васкрсење, за Његову божанску природу не би имало никаквог смисла, али оно има смисла за нас људе те да се Бог рађа не да би показао своје смирење, него да би нас наново родио, да би нас опет вратио у рајска насеља – у Његову близину. Бог страда, бесједио је Владика, опет не да покаже своју силу и своје трпљење, него опет ради нас, а опет као Бог и оно што приличи Његовој божанској природи, јесте да васкрсне, да би нас васкрсао и вазнио на небо,
„Данас прослављамо и сјећамо се Његовог крштења у ријеци Јордану иако знамо да је Он био без гријеха, а свакако да је крштење одређено за оне грешне. И тако и каже Јован када је Христос дошао ка њему: Ти треба мене да крстиш, а Христос одговара: Остави то сада, јер нам треба испунити сваку правду„, подсјетио је Владика, појаснивши да под тим испунити сваку правду значи испунити закон, да Он у име људскога рода, с обзиром да је и примио тијело људско, испуни ту правду умјесто људи, и на тај начин опет отвори пут, који није постојао до Његовог рођењ,а ка Царству небеском.
Свети Јован је крштавао крштењем покајања и људи док су се крштавали, остајали су у води и говорили своје гријехе и тек након што би све своје гријехе исповједили, излазили су из воде. А Христос, будући да није имао гријеха, Он је ушао у воду, крстио се од Светог Јована, од слуге примио крштење, али није остао у води, него је одмах изашао будући да није имао гријеха. И управо у том тренутку јавља се Дух Свети у виду голуба и глас Очев чује се: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.”
„И није то случајно, има симболику да онога тренутка када се један човјек крштава тек тада почиње његов пут спасења ка Царству небеском. Бог се јавља на одређеној раздаљини, јер они који су били присутни, чули су глас Бога Оца, а и Духа Светога су видјели у виду голуба, али опет је то било на одређеној дистанци. И сваки човјек када се крштава, на неки симболичан начин, може видјети Бога. И тада тај пут његовог спасења почиње, али ту ипак није и крај тога пута него треба да слиједи онај пут који је Христос оставио, никакав другачији и онај који познајемо из Јеванђеља“, поручио је Владика.
Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије на крају је подсјетио на тај Христов пут, да је Он отишао у пустињу гдје је постио, 40 дана био кушан на разне начине од ђавола, а када је почео своју проповијед многа зла је претрпио од људскога рода и на крају је пострадао:
„Исти тај пут чека свакога хришћанина јер сви они који се налазе ван тога пута, њихов једини задатак јесте да оне које виде да иду тим путем у томе спријече То треба да имамо на уму, драга браћо и сестре, да смо ми, који смо крштени, већ крочили на тај пут и да пазимо да са тога пута не скренемо како бисмо дошли до онога коначног циља и оне близине Божије.“
Весна Девић
