Данас се навршило 26 година од потписивања Кумановског споразума којим је формално окончано НАТО бомабрдовање тадашње СР Југославије.
Наредних 11 дана трајало је повлачење војних и полицијских снага СР Југославије са Косова и Метохије и распоређивање мировних снага КФОР-а. Најбројније расељавање Срба са Косова и Метохије догодило се управо у овим данима.
Из архиве доносимо разговор са протојерејем Петром Церовићем, рођеним Пећанцем, у којем отац Петар са слушаоцима „Светигоре“ дијели своја сјећања на те дане.
„Након 79 паклених дана и ноћи потписује се у Куманову споразум. Када је народ чуо за потписивање споразума и престанак бомбардовања, и избављење из паклених дана, осетила се у народу срећа и радост, али нажалост за кратко време. Јер већ сутрадан, то је било значи 9. јуна, већ 10. јуна, сутрадан по потписивању споразума српска војска и полиција, а за њима и сав обезглављени народ са целог Косова и Метохије кренуо је да бега пред Албанцима који су прелазили и улазили на Косово и Метохију преко напуштене границе. Сећам се када је војска из Призрена и Ђаковице ишла кроз Пећ према Србији, за њима је ишао и народ у аутомобилима, тракторима, аутобусима, носећи са собом по једну торбицу, а прича тих дана кружила је у народу, бар у Пећи и околини, да морамо изићи на неколико дана, на 2-3 дана, док се мировне снаге не распореде, па ћемо се вратити својим домовима. Верујем и тврдим да такве приче није било, не би ни сав народ изашао. Већи део народа би остао на својим огњиштима, у својим кућама, чекајући од Бога судбу, па шта би се и како десило са њима, то Бог јаки зна“, каже између осталог отац Петар у разговору за „Светигору“.
